Друштво

Pametan, odmeren i vaspitan čovek. Ministru je svaka reč na mestu. Vidi se da je pravi čovek došao na pravo mesto. Čovek poznaje obrazovni sistem, a ima i sluha za studente i njihove probleme. Svako dobro ministre!
I ovi komentari me utvrđuju u ubeđenju da nigde ne videh nepismeniji narod, a da se više razume u sistem obrazovanja!
Bravo, Srdjane! Samo napred!
Školski toaleti su u nadležnosti lokalnih samouprava, a ne MP. Kada predsednici opština budu dali novac za toalete, a ne za službena kola, učenici će imati gde da vrše nuždu.

У општој трци издавачких кућа да нам на најбољи могући начин презентују своје уџбенике и тако обезбеде њихову сигурну куповину за наредну школску годину, утркују се и шта да нама просветним радницима поклоне. Деле нам каталоге, кишобране, торбе које можемо да користимо за ношење књига (наравно платнене, које брзо попуцају), дневнике за праћење ученика, блокчиће, јефтине хемијске оловке.

С обзиром на гломазан и крут образовни систем, какав је сада, Вучић је најавио реформе којима ће чак и министру просвете и науке бити „укинуте“ неке непотребне ингеренције, рецимо за екскурзије, родитељске савете, али да ће, с друге стране, бити заустављен тренд поклањања оцена и давања испита без учења. „Велики број вуковаца није похвала“, навео је. И у домену високог образовања биће реформи, како би се високошколским установама вратио квалитет, а факултетима системом акредитација вратили стручњаци.

Четвртак, 23. април 2014. Водитељ: Данијела Шеган. Учесници: мр Љубиша Антонијевић (помоћник министра просвете), др Славица Шевкушић (Институт за педагошка истраживања), Миодраг Сокић (ФБГ) и Љубица Димитријевић (родитељ). Тема: просвета. О Вуковој дипломи, „малој матури“, улагању у образовање, PISA тестовима, наставницима „херојима“, тржишту рада, образовању као трошку и као инвестицији…

По целом интернету просветни радници сеире, кажу, најзад дошао човек из струке, овај је наш! И, млади, лепи човек с минђушом, већ је дао интервју. Каже: ,,Министарство ће се бавити подизањем квалитета рада, образовном економијом, стварањем мреже контаката с целим светом…“ Лепо. Ја бих волела да се министарство бави контактима са просветним радницима. И још каже: ,,У нашим школама и на факултетима много је добрих наставника, способних, савесних, оних који гурају систем напред, оних који имају највећи утицај на мотивацију ученика. Њима је потребно вратити статус и достојанство какво су некад имали, јер они највише могу да помогну да се образовање промени набоље. Почећемо тако што ћемо смањити непотребну администрацију којом тренутно морају да се баве. Такође, и наставници и школе морају да имају већу аутономију у раду, али и одговорност.“

Глумац Радослав Миленковић: Порука за све нас. Какав излив огорчености и реалности…свака му реченица одзвања својом тежином.. Шта мислите, да ли ће се ико осврнути на ове речи? Да ли ће иједан политичар сматрати да треба да полемише са Раком, да га подржи, да се са њим сложи. Нее, нико неће смети ни да примети да је и шта је изречено у овој емисији, А још мање да понуди своју плату и мења је за просечну!

Петнаестогодишњаци у Србији оптерећенији су од студената и запослених, а како и не би били када за завршни испит обнављају хиљаду страна градива. За матуру спремају седам потпуно различитих предмета. С тим стресом свакодневно се боре не само деца већ и њихови наставници и родитељи. – Трећи тест је као лутрија. То није никаква провера знања, будући да ће из сваке области бити само четири питања – прича за „Блиц“ Станислав Миловановић из Београда, чији син Вања похађа ОШ „Краљ Петар Први“.

Професори јесу генератори, њихов потпис стоји иза тога, али они не могу да буду кривци за стратегију друштва те врсте. То вам је као да кривите возача аутобуса зато што је нека линија ГСП-а дужа или краћа. Он мора да вози, има такву наредбу, а професори имају наредбу да се понашају у складу са „болоњом”. Нико њима не тражи да држе ниво, већ се напротив прозивају они који су строжи

Све политичке партије залажу се за оштрију контролу факултета и заустављање хиперпродукције диплома. Да се школски систем у Србији мора мењати, сагласне су све политичке партије у нашој земљи и у мору реформи обећавају и ону која ће се тицати образовања. Исто су причали и у претходним предизборним кампањама, али је у међувремену у школству урађено веома мало. Што се проблема тиче, ни представницима странака, а ни грађанима није тешко да их препознају.