Познате личности за ФБГ говоре о томе шта би им били први потези на месту министра просвете, затим о својим омиљеним професорима, као и онима који им нису остали баш у лепом сећању.

1, Шта бисте прво урадили као министар просвете?

2. Ко је био ваш Коста Вујић?

3. Ко вам је био контра-Коста?

1. Покушао бих да учиним школу местом на које ђаци воле да долазе, а не као што је сада – место на које морају да долазе. Кад сам ја био ђак, школско двориште је било место окупљања и када нема наставе, а сваког дана сам ишао на неку од секција. Знам да у просвети недостаје новац и да је министру то прва брига, али такође знам да новца још дуго неће бити. А школа и даље стоји на старом месту и чека да пре свега буде вољена.

2. Омиљени професор била ми је Нада Кузмановић, професорка биологије и разредни старешина. Звали смо је тетка Нада. А била је строга, праведна професорка. Уз њу смо заволели природу, а новобеоградске баре су биле наша лабораторија у којој смо научили да се не бојимо змија, жаба и гуштера. Сваког осмог марта били смо гости у њеној кући, а када смо завршили школовање, дружења су постала чешћа јер смо је позивали на прославе рођендана, свадбе. Као и код професора Вујића, ђаци њеног одељења постали су део њеног приватног живота. Радовали смо се заједно када је купила земљу у Гунцатима, па смо тамо и понешто радили.

3. Како године пролазе, схватио сам да су строги професори оставили већи траг у нашим животима него они са којима смо били готово другари. Сви смо се плашили професора географије Бујошевића, а данас га помињемо више него оне друге. Помињемо и неке изразе које је користио, а када неко каже „алувијална раван“, знамо да се то односи на њега.