Коментари:
Pametan, odmeren i vaspitan čovek. Ministru je svaka reč na mestu. Vidi se da je pravi čovek došao na pravo mesto. Čovek poznaje obrazovni sistem, a ima i sluha za studente i njihove probleme. Svako dobro ministre!
(Ivan Vranje, 7. maj 2014 22:00)
I ovi komentari me utvrđuju u ubeđenju da nigde ne videh nepismeniji narod, a da se više razume u sistem obrazovanja!
Bravo, Srdjane! Samo napred!
Školski toaleti su u nadležnosti lokalnih samouprava, a ne MP. Kada predsednici opština budu dali novac za toalete, a ne za službena kola, učenici će imati gde da vrše nuždu.
(Jelena, 7. maj 2014 21:35)
Izuzetni gosti iz dana u dan…Ovog puta Gospodin Srđan Verbić aktuelni ministar prosvete i obrazovanja, čovek koji sistem gleda spolja a ne iznutra, koji se zalaže za samostalno učenje,čovek koji pokušava da identifikuje problem…Svidela mi se njegova nenametljiva skromnost, stav – da prihvata da ne može sve sam i da nije najpametniji, ali da treba biti temeljit i menjati stvari polako, korak po korak. Izneo je čini mi se neke nove ideje i vidi se da mu je stalo kada govori o aktivnom učenju, o stavu prema učenju koji se neguje i razvija. U centar problema stavio je učenika, mladu ličnost od koje se traži da u najranijem periodu zna šta hoće, kuda ide i kako će sprovesti svoje želje u delo. I to na jedan pravilan način, ne da mu se nešto pokloni – već da zna, i još važnije da Zna da to svoje stečeno znanje sutra i upotrebi. Ministar je čovek budućnosti i zato toliko insistiranje na Internetu i na nekim novim načinima da se dođe do boljih udžbenika koji će ići u korak sa vremenom. A za sve to nam je potrebna samo jedna moćna reč – Kriterijum ! Kriterijum koji odvaja znanje od neznanja i uspešnog od neuspešnog. Nije dovoljno završiti fakultet – mora se znati. Promena društva i mora da ide u tom pravcu. Ne smemo biti slabi ni kao roditelji ni kao nastavnici. Mnogo veću uslugu ćemo učiniti i sebi i društvu ako poštujemo kriterijum i prave vrednosti. Moramo da menjamo ugao gledanja i sebe same, ako želimo da budućnost bude ogledalo naših želja…
(Gorštak, 7. maj 2014 19:05)
Iz nekoliko nastupa novog ministra prosvete, sve što sam uspela da uočim je da ministar mnogo priča, a ništa konkretno ne kaže. Istina je da je pred njim ogroman posao jer se u ovoj zemlji sve već godinama urušava i ta pojava nije zaobišla ni obrazovanje. Deca, stičem utisak, uče isključivo jer su im potrebne dobre ocene, niko nema svest o tome da treba da uči zbog znanja,ne zbog ocene, i da je ono što zna jedino što mu niko ne može oduzeti. Tako se, na primer, strani jezici uče osam i više godina tokom školovanja, a da dete nije osposobljeno za komunikaciju na jeziku koji je učilo, uči se za petice, četvorke itd. Decu niko ne podstiče da čitaju knjige,čak i školsku lektiru čitaju u skraćenoj verziji. Internet je odlična stvar, ali nije dostupan svim učenicima diljem Srbije, a i ne može zameniti udžbenik. Neće valjda škola da se svede na osnovne informacije sa wikipedije. uloga nastavnika je neprocenjiva u procesu obrazovanja. Danas većina učenika ima privatne časove matematike, hemije itd. što nekada nije bio slučaj. To govori o lošim školskim programima. Dakle, novi ministar mora da predje sa reči na delo, puno toga bi se moralo promeniti. Nadajmo se da će biti uspešan na svom novom zadatku.
(Arimax, 7. maj 2014 23:09)
„oni (deca) moraju da imaju plan šta će raditi za deset i tražiti da ih nastavnici to nauče. Učenici moraju da postavljaju pitanja, a nastavnik je tu da im da savet“, E, volela bih da ministar može da vidi kako izgledaju časovi. Danas mom detetu na fizičkom (napolju na travnjaku) nije dozvoljeno da popije lek protiv alergije. Rečeno je da nastavi i da će brzo kraj časa. Obzirom da su uglavnom za sve krivi roditelji, eto priznajem trebala sam da je naučim da kada ima fizičko napolju van škole na livadi pre časa mora da popije erijus, ali eto meni novog problema, lek ne reaguje kao petarda. Ipak mu treba vremena. Kako ne bih bila opet kriva možda treba da je naučim da lek popije pre škole „zlu ne trebalo“.
Ima predivnih nastavnika, ali ima i onih koji kad uđu, deca već pri prvom pogledu znaju da ne smeju da šušnu, a kakvo pitanje da postave? Pa oni tada samo čekaju kraj časa da čuju zvonka spasića. Moje izvinjenje svim nastavnicima koji sve svoje probleme ostavljaju ispred učionice kada ulaze na čas.
Normalno da ni deca nisu „cvećke“, ali sve ove dosadašnje promene najviše pogažaju vrednu i svesnu decu. Oni imaju strah, želju da upišu dobru srednju školu. No kada su žaci prvaci poštovani Ministre upisuje se najbliža škola, kojoj terit.pripadate, a i zbog toga da kada krenu sami budu najbezbedniji. Neće roditelj slati prvaka u drugi kraj grada čak i da sazna koja je jaka a koja slaba škola. Poradite da nam sve škole budu približno jednako jake.
(Gordana, 7. maj 2014 23:01)
