„Мама, молим те, научи ме да се бијем“
„Мама, молим те, научи ме да се бијем. Мама, ја не могу више. Мама, боли ме, а сузе ме пеку“. Ово су речи којима је дечак Ф. Т. молио за помоћ после напада вршњака, тврди мајка Снежана Тошић.
„Мама, молим те, научи ме да се бијем. Мама, ја не могу више. Мама, боли ме, а сузе ме пеку“. Ово су речи којима је дечак Ф. Т. молио за помоћ после напада вршњака, тврди мајка Снежана Тошић.
Ми смо спремни да много радимо, ако ћемо за то бити и адекватно плаћени. Нико не жели да ради 12 часова дневно шест дана у недељи а да буде најнеплаћенији и најобесправљенији радник у Европи!
Свечаним приредбама ђаци и наставници прославили Савиндан, школску славу. – Биће ово значајна година за развој образовања, мора се поправити статус запослених у образовању, најавио министар просвете
Овакво додатно медијско спиновање, због напредовања колегинице у служби, никоме неће донети користи. А на образовање и просветне раднике се, по ко зна који пут, осипа дрвље и камење!
Морамо сви заједно да мењамо и начин учења и наставне планове и програме да бисмо имали право да захтевамо да деца тако размишљају и да би, коначно, тај испит имао прави смисао.
Шта је све потребно нашем школству да би било боље? Много промена, слажу се и стручна јавност и родитељи. Нас је занимало шта о томе кажу наши стручњаци који раде са генијалцима – у Менси, Петници и Математичкој гимназији, као и чланови домаћег ПИСА тима. Ово су њихови одговори о томе куда треба да иде српско школство.
На два слична међународна тестирања (ТИМСС и ПИСА) ученици нижих разреда основне школе показали су знање које је изнад просека, док су ученици виших разреда били на зачељу листе и показали знање испод просека.
Шта треба да учи млад човек уколико не жели да остане у оковима формалног образовања? Шта да чита, који занат да научи? Да ли му је потребан факултет? Ово су нека од питања која су постављена за време предавања, током којег је постало болно очито колико је данашње образовање у Србији далеко од потреба које ствара савремено друштво: табла, креда и учење зарад репродукције били су застарели и пре 30 година, колико ли су тек застарели данас?
Kaко ефикасно планирати и припремати наставу? Kако подржати ученике у учењу? Kако неговати позитивне вредности код ученика? Како изградити наставнички ауторитет? Како допрети до незаинтересованих родитеља? Kако реаговати на насиље у школи?
Таман мало дођосмо себи од изјаве министра просвете Младена Шарчевића да се „средњошколке шминкају као ракуни“, кад – ево њега опет. Најавио је да ће се у школама санкционисати непримерено одевање ученика и ученица, као и наставника и наставница. „Санкционисаће се оно што треба, школа мора да буде доследна“, рекао је Шарчевић за РТС одговарајући на питање о томе како ће бити решен проблем непримереног одевања у школама.
У школама више неће бити поцепаних фармерки, бретела, папуча, дубоких деколтеа, шортсева, који се обично носе пред крај и на почетку сваке школске године. Министар је најавио казне, али се још не зна како ће их спроводити, а пример појединих школа показује да не треба никакав нови закон да би се школе упристојиле
Новчане казне за родитеље ученика који изазивају насиље у школама, а које је најавио министар просвете Младен Шарчевић, по узору на западне земље, могле би да износе и 20.000 динара.
Закони које завршавамо донеће промене. Посебно кровни о основама система образовања и васпитања. Вратићемо и Министарству ингеренције које су му одузете, као што је постављање и разрешење директора.
Не смемо да носимо ништа кратко у смислу бермуде или сукње, мајице без рукава и отворене ципеле су забрањене као и навијачка обележја, тетоваже и пирсинзи. Мислим да је ово за бермуде претерано, нарочито лети
Позивамо министра да нам се не меша у посао, већ да помогне у унапређењу односа наставника и родитеља, да не ради на њиховој разградњи и да омогући ученицима да од наставника стекну што квалитетнија знања и вештине.
Позивамо министра просвете да помогне унапређењу односа између наставника и родитеља, а не да ради на њиховој разградњи
Умешао се у рад наставника, на шта нема право. Наставник одлучује када ће давати контролне и писмене задатке, водећи рачуна о одлукама Наставничког већа и о педагошким нормама
Основци и средњошколци су се после продуженог распуста, због грипа, вратили данас у школе, а школске управе су могле у сарадњи са локалним самоуправама због вируса, али и снега да донесу и другачију одлуку.
Податак да је Србија од почетка деведесетих година уложила (изгубила) 12 милијарди евра у школовање природно-техничке интелигенције и научника, који су отишли у иностранство, суочава државу и њену образовну политику са питањем: шта да се ради? Друштво улаже у образовање младих, које се реализује у другим друштвима. Како да се заштите властити интереси када су у питању високообразовани кадрови? Четири гласа се мешају када је реч о овом проблему.
Министарство само поступа према важећем закону о основама система образовања, а нови закон донеће другачије решење