Одговоре о сексу суфлирала Европа
Министар просвете Младен Шарчевић не пориче да је из ЕУ утицано да се образовни пакет за учење о сексуалном насиљу над децом нађе у нашим школама и вртићима
Министар просвете Младен Шарчевић не пориче да је из ЕУ утицано да се образовни пакет за учење о сексуалном насиљу над децом нађе у нашим школама и вртићима
Поздрављамо овај потез Министарства ПНТР, јер не памтимо да је икада овако брзо признало да није у праву!
Под притиском дела јавности Министарство просвете одлучило је да повуче из употребе образовне пакете за учење о теми сексуалног насиља над децом, који су раније прослеђени предшколским установама, основним и средњим школама.
Ученици који уписују средње школе по дуалном систему образовања и који се спремају за рад, могу, уколико се у међувремену предомисле, да наставе школовање и упишу факултете.
Реаговање на текст Слободан Антонић: Постизборна ЛГБТ инклузија или „На мала врата“ уводи се „сексуално образовање“ праћено подстрекивањем деце на хомосексуалне односе
Ученици петог разреда учиће од септембра по новим плановима и програмима, с новом расподелом часова, у који ће као обавезан предмет бити убачена информатика. Два предмета промениће име, па ће уместо техничког бити техника и технологија, а физичко ће постати физичко и здравствено васпитање.
Управо ових дана у српским обдаништима, основним и средњим школама, на мала врата уводи се „сексуално образовање“ праћено подстрекивањем деце на хомосексуалне односе.
Високошколске установе биле би дужне да бар две године унапред одреде испите који ће се узимати у обзир при селекцији кандидата, број поена које ће носити, да ли захтевају одређени ниво успеха, као и да дефинишу полагање испита посебних склоности и способности.
Пробно ПИСА тестирање почиње 3. априла и трајаће приближно шест недеља у 41 средњој школи у Србији.
Резултати са такмичења поново ће бити вредновани при упису у средње школе, потврдио је Шарчевић. Тиме би требало да буде исправљена дугогодишња неправда да додатне бодове ђацима доносе само награде са међународних и републичких такмичења чији су организатори стручна друштва.
Програм информатике од следеће школске године биће веома озбиљан и са много елемената програмирања, па ће им ови роботи бити од велике важности. Акција је показала да су жеља за знањем и битка за знање део истог процеса, рекао је министар просвете.
Завршни испит ове године организује се на седам језика. Осим на српском, тестови се штампају и на албанском, босанском, мађарском, хрватском, румунском, русинском и словачком – објашњава Драгана Станојевић. – Већина ствари иста је као и претходних година. Другачије ће бити само то што ће у тестовима бити више такозваних отворених питања.
Друштво педагога техничке културе незадовољно је предлогом да се у седмом и осмом разреду промени начин извођења предмета техника и технологија увођењем блок наставе.
Учитељски факултет Универзитета у Београду и Педагошки факултет у Јагодини ове године почињу да школују мастер учитеље који ће бити оспособљени за реализацију наставе информатике. Студенти који се образују за мастер учитеље моћи ће кроз изборне предмете и мастер студије да остваре 90 ЕСПБ бодова из информатике и тако стекну довољно знања да би овај предмет предавали у школи.
Поводом текста „Информатика обавезна, укидају се изборни предмети“ (Данас, 17. март)
Циљ Стратегије развоја је деградација образовања у једноставну професионалну обуку па је јасно да ће се о оваквим проблемима све мање размишљати. А надолазећа времена управо захтевају све више промишљања
Проблеми у области образовања су бројни, али коначно се неко сетио да Србија треба да се индустријализује и намера надлежних је да унапреди ситуацију у тој области, рекао је синоћ министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на Копаоник бизнис форуму.
Школа будућности биће пресељена из учионица у паркове и музеје, ђаци ће учити да медитирају, а главни асистент наставницима биће вештачка интелигенција. Време је да педагогија сустигне технологију.
У склопу програма „Битка за знање“ у новосадској Основној школи „Петефи Шандор“ почела је акција „КОДиграње“ у сарадњи са Центром за креативно размишљање „Кликер“ чији ће програмери обучити наставнике информатике из целе Србије како да уз помоћ такозваних мБот робота на интересантан начин науче децу да кодирају или програмирају.
У будућности морамо да спречимо лажне докторате, плагијате, непотизам, хиперпродукцију неквалитетних професора, непринципијелна лобирања, непоштовање етичких норми. Како? Променом система рада и поштовања моралних начела, почевши од обданишта, преко основних и средњих школа, па све до универзитета.