Јавност у Новом Пазару изненадила је вест да је Национални савет за високо образовање одбио акредитацију 16 од 17 студијских програма на Интернационалном универзитету, који је у овом граду зову и “муфтијиним универзитетом”.
Веровало се да је акредитација “готова ствар” када је оснивач ове високошколске установе Муамер Зукорлић постао народни посланик и део владајуће већине. После нове одлуке Националног савета за високо образовање, Зукорлић је најавио жалбу Управном суду. Он је у саопштењу за јавност оценио да је одлука “спрега корупције, монопола и шовинизма, а као главне кривце за недобијање акредитације означио је ректора емеритуса Државног универзитета Нови Пазар Ћемала Долићанина и председника Одбора за високо образовање САНУ Душана Теодоровића.
Зукорлић подсећа да је универзитет основан одлуком Владе Србије на челу са премијером Зораном Ђинђићем “са намером давања могућности младима Санџака да се у свом месту успешно школују, чиме би се поспешио развој овог економски и инфраструктурно запостављеног подручја, што је представљало први крак на путу отклањања бројних неправди према Бошњацима и осталим грађанима Санџака, а као резултат почетка дијалога Владе у Београду и Исламске заједнице”. Трајну дозволу за рад универзитета уручио је 2003. тадашњи премијер Зоран Живковић уз уверење “да више никада неће морати да траже било какву дозволу за рад”. Како Зукорлић тврди у свом саопштењу, неколико година касније Министарство просвете, када је премијер био Војислав Коштуница, тражило је да се обнови сва оснивачка документација “јер је претходна изгубљена”, а онда Коштуница, Сулејман Угљанин и Ћемал Долићанин “убрзано формирају Државни универзитет са скоро истоветним студијским програмима”. Касније је и бивши председник Србије Борис Тадић “благословио спуштање рампе на акредитацију”.
Зукорлић тврди да је Универзитет “увек одговорно и прецизно поступао по упозорењима КАПК који је “у наредном одлучивању игнорисао све исправке и доносио одлуке са идентичним образложењем из аката упозорења, што је значило да је пресуда унапред донета”.
“Другостепени Национални савет за високо образовање игнорише све аргументе из жалбе и просто преписује одлуке КАПК-а, док Саветом предсједава Ћемал Долићанин, који паралелно са функцијом ректора Државног универзитета у Новом Пазару доноси одлуке о акредитацији конкурентског новопазарског универзитета. Док у трећем степену Управни суд обара све одлуке Националног савета, а тиме и КАПК-а, Универзитет подноси нови захтев са потребном документацијом, сада већ са пуним искуством, отклањајући и најмање недостатке, очекујући да се ова агонија једном оконча. Но, прича се понавља. Само један програм, овај пут за енглески језик и књижевност, добија позитивну оцену, након чега поново следи рампа од непознатог субјекта, а на челу КАПК-а је, ни мање ни више, него Ћемал Долићанин”.
Неистине
Муамер Зукорлић тврди да је лаж да је неко на тој високошколској установи магистрирао и докторирао за месец и по дана. “Тачно је да поједини професори предају на више департмана, што је законски неспорно када су у питању заједнички предмети (као што су страни језици). Раскорак између Закона о боравку странаца и правила КАПК не може да буде адут против Универзитета, а чињеница да су бројни професори овог Универзитета докторирали управо овде не може да буде ваљан аргумент за одбијање акредитације, јер ни КАПК ни Национални савет нису надлежни за одлучивање о валидности диплома”, наводи Зукорлић.
Шарчевић: Турске школе довести у ред
Квалитет рада турских школа у Србији мора да се доведе у ред, а Србија је суверена земља и о њиховом раду ће одлучивати по својим законима, изјавио је министар просвете Младен Шарчевић, наводећи да је о том питању разговарао и са одлазећим турским амбасадором Мехметом Кемалом Бозајем.
Шарчевић је тако одговорио на писања појединих медија да је Турска упутила захтев Влади Србије да се затворе школе под патронатом Фетулаха Гулена, кога оптужују за организовање пуча у тој земљи. Министар је рекао да се састао са одлазећим амбасадором Турске и да му је то питање и амбасадор поставио. “Он је био у Србији и када су школе основане. Поставља се питање ко иде у ту школу. Иде 90 одсто српских држављана. На почетку су оне биле финансиране из буџета Турске и зато су биле јефтине”, рекао је Шарчевић.
(Данас)