Када је, пре осам месеци, пред судом доказао да, не само да није ударио колегу, већ да га је млађи колега Ђ.И. вређао и физички напао док је дежурао на ходику школе, Живадин Дисић, професор историје из Ниша је помислио да је истина изашла на видело и да ће кривац сносити последице насилничког понашања. Међутим, преварио се, јер до дана данашњег то се није догодило, иако се поводом тога обраћао Школском одбору ОШ „Свети Сава“ Ниш и тражио да поништи очигледно незаконито решење о ослобађању кривице, указујући на чињеницу да је сведок-очевидац на усменој расправи изјавио да је поменути наставник професора Дисића називао олошем, да му је претио да ће да му извуче уши, јер је мали и да га је ударио по наочарима.
– Такво понашање је недопустиво и представља повреду забране из члана 45. Закона о основама система образовања и васпитања, па је Школски одбор морао да поништи решење којим је колега ослобођен кривице и да наложи понављање дисциплинског поступка, јер се због повреде такве забране добија отказ уговора о раду, а затим министар одузима лиценцу за рад. Међутим, Школски одбор се оглушио о мој захтев, што ме уопште није изненадило, с обзиром на његов састав, каже професор Дисић.
Професоре, шта сте предузели после такве реакције Школског одбора?
– Без обзира на неправде, чији смо сведоци свакодневно, рачунао сам да ће Градска просветна иснспекција поступити по закону и реаговати на очигледно незаконито поступање директорке, без обзира на чињеницу што је на моје место, одмах пошто ме је суспендовала на правди Бога, директорка довела зета њима надређене просветне инспектрорке из Републичке просветне инспекције. Али, на жалост, моја вера у правну државу је очигледно била нереална, па сам, поштујући редослед ствари, од Републичке просветне инспекције затражио контролу рада просветне инспекторке.
И, да ли је контрола дала резултате?
– Контролу врше инспекторке из Републичке просветне инспекције, али пошто ни од те контроле није било користи, из разумлјивих разлога, пре неколико дана сам се обратио помоћнику министра за инспекцијске послове и очекујем његову реакцију.
Аутору ових редова, професор Дисић је доставио на увид првостепену пресуду Прекршајног суда, којом је он ослобођен оптужбе да је физички напао колегу Ђ.И. Истом пресудом Ђ.И. је осуђен за физички напад на професора Дисића, што је потврдио и Прекршајни апелациони суд у Београду другостепеном пресудом, која је правоснажна, а у којој пише да „поступање окр. Ђ.И. није имало елементе нужне одбране“, на које се позвала директорка приликом доношења решења о ослобађању одговорности.
И сад, наставник са тридесетогодишњим искуством у настави, инструктор са преко шездесет вођених семинара, међу којима и три ауторска, наставник са звањем педагошки саветник, частан и високоморалан човек, који је једини у колективу имао храбрости да укаже на незаконит рад директора – нема лиценцу за рад и налази се на ивици егзистенције. А, наставник, који га је, пред сведоком-очевицем, вређао и физички напао, а затим измислио обрнуту причу – ради и васпитава децу. Где је ту правда?
Иако су са садржајем поменутих пресуда упознати сви у ланцу, од Школског одбора ОШ „Свети Сава“ Ниш до Министарства просвете, науке и технолошког развоја, правде за, међу генерацијама ученика омиљеног и популарног Дискета, још увек нема.
Е, моја државо!
(Kорени)
