Како би очували гимназијски углед и „јачину” ових установа пред драстично смањеним интересовањем ђака за њих, представници Форума средњих стручних школа (ФССШ) недавно су предложили Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја, да у образовни програм уведе стручно гимназијско образовање. Сем што би сачувало гимназије, то би, како каже Милорад Антић, председник ФССШ-а, ученицима пружило одговарајуће припреме за наставак школовања, јер би се фокусирали на учење градива неопходног за каснији упис на факултете. Предлог је да се започне са оснивањем здравствених гимназија, према угледу на дугогодишње искуство Словеније, али и трогодишњу праксу која постоји у Хрватској и Босни и Херцеговини.

У тим гимназијама ђаци би се припремали за упис на медицинске, фармацеутске, биолошке, хемијске и стоматолошке факултете, а предложили смо два модела функционисања здравствених гимназија.

Према једном од њих, ученици би у прва два разреда имали све предмете из области медицине, док би у трећем и четвртом разреду могли да бирају предмете који их усмеравају на жељени факултет. По другом моделу, ученици би имали више стручних предмета, а мање практичног рада.

– Предност ових гимназија је што су сродне средњим медицинским школама, само су мало теже, јер имају већи фонд часова из анатомије и сличних предмета, па би ђацима који не заврше факултете и високе школе требала минимална преквалификација, и то у практичном делу наставе, да добију и диплому медицинске сестре, фармацеутског техничара, или лаборанта, на пример – истиче Антић и појашњава да би се овим пренебрегла стара прича да онај ко заврши гимназију, а не настави школовање, нема вајде од ње јер тешко налази посао.

Антић напомиње да анализе из Хрватске показују да готово сви ђаци здравствених гимназија после завршавају факултете, и то са врхунским просеком на медицини и фармацији.

– Наши доктори не знају да дају инјекције и вакцине, да изваде крв и негују болеснике као медицинске сестре, јер то нису ни учили у школи. Увођењем здравствених гимназија будући доктори би и то научили у средњошколском образовању и били много спремнији за факултет. Ускоро ћу затражити пријем код министра Шарчевића, јер мало интересовање основаца за гимназије узрокује нижи праг знања за упис у њих и дозвољава да лоши ђаци упишу школу после које би требало да наставе школовање, а за то нису способни – истиче Антић, који је и професор информатике и рачунарства у београдској Школи за негу лепоте.

У августу 2017. године у гимназијским клупама остала су празна 1.233 места, што је око 50 одељења. Уз то, многа одељења у овим школама по Србији немају више 30, већ једва 20 ученика. Подаци до којих је Антић, како каже, дошао на основу увида у документе Министарства просвете говоре да су гимназије у Лазаревцу, Бору, Мајданпеку, Кладову и Неготину ученици могли да упишу са нула освојених бодова на пријемном испиту и довољним и добрим успехом у основној школи.

– Поред тих, брину и подаци који указују да се у гимназије уписују ученици са остварених 50 поена. Такве примере имамо у Параћину (50.09), Неготину (50.28), Инђији (50.50), Косовској Каменици (50.72), Ковачици (50.75). Да ли су ти ђаци будући интелект Србије? А са друге стране, медицинске школе у Новом Саду, Параћину, Нишу, Врању, Новом Пазару ученици могу да упишу само ако освоје 95 или више поена – каже Антић и наглашава да ће увођење стручних гимназија спасити и образ и опстанак ових школа.

Он наводи и да би наредни корак могао да буде формирање техничких гимназија машинског и електро смера.