Kашњење плана уписа, мало времена за припрему пријемног, па и незаинтересованост само су неки од разлога…

Kашњење плана уписа, мало времена за припрему пријемног, па и незаинтересованост неки су од разлога што су остале празне клупе у одељењима талентованих за информатику у чак пет гимназија, док ће преосталих осам школа уписати мање ђака од планираних.

Наиме, одељења за ђаке талентоване за информатику и рачунарство, која се ове године уводе први пут, од септембра ће похађати око 170 ђака, уместо планираних 300.

Сва места су попуњена у само четири школе, те се у Прву београдску гимназију, Шабачку гимназију и Митровачку гимназију уписује по 20 таленатованих за информатику, док ће их у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“ бити 40.

– У Гимназији „Свети Сава“ у Београду, Гимназији „Вељко Петровић“ у Сомбору, у Осмој београдској гимназији, Земунској и у Гимназији у Ужицу се не могу формирати одељења, а ђацима је понуђен упис у друге школе у складу са њиховим успехом – кажу из Сектора за средње образовање Министарства просвете и додају да је за упис овог програма потребан пријемни испит који је захтеван.

Одељења са нешто мање од 20 ученика формираће се и у нишкој гимназији „Бора Станковић“, у Гимназији „Свети Сава“ у Пожеги и у Гимназији у Јагодини, док ће Првој крагујевачкој гимназији бити уписана 22 ђака уместо планираних 40. Бодови неопходни за упис овог смера варирају од 196,78 у Сремској Митровици до чак 250 у Шапцу.

– Kод нас је полагало 36 ђака, од чега је чак деветоро имало максимум на пријемном, што је 240 бодова. То уопште није једноставан тест, али ми смо и претходних година имали слична информатичка одељења, тако да смо организовали бесплатну припрему за ђаке од марта – истиче директорка Шабачке гимназије Маријана Исаковић.

Kако она каже, од када је уведен овај смер, најбољи ђаци из округа који имају награде са такмичења не одлазе више у Математичку гимназију, већ уче у Шапцу.

– Радили смо по сличном програму, али по овом ћемо од септембра први пут. Тако је и у новосадској и митровачкој школи, које су попуниле квоту, док мислим да је у другим школама интересовање мање јер је план уписа изашао касно, а школе имају мање искуства – истиче директорка Исаковић.

Сличног става је и директор Земунске гимназије, где се одељење неће формирати јер је распоређено само троје ђака.

– Мислим да није проблем у заинтересованости, већ у кашњењу целе процедуре због Министарства и школе – каже директор Милош Бјелановић.

Да би требало укинути границу за упис, сматра и професор информатике у Сомборској гимназији Душко Обрадовић.

– Деца су заинтересована, нека и уписана, а сада због границе неће бити оформљено одељење. Требало би примити најбољих 20 ученика, колико год да су поена освојили јер ђаци ће све савладати ако имају жељу. Сада губимо још једну годину за информатику, а то је много – сматра он.

Ипак, пријемни је полагало укупно 556 ученика, а њих 280 је положило. Међутим, канидати који су прошли успешно чак су и одустали од уписа у огледна одељења.

Из Министарства просвете најављују да ће се за следећу годину више радити на популаризовању овог профила.

– У Београду после пријемног могућност за упис 80 места имало је 98 ученика, жељу је исказало њих 29. У средњем стручном образовању постоји образовни профил електротехничар за информационе технологије, који ђаци већ пет година уписују веома успешно, за који смо ове године повећали број одељења. У 11 школа за упис био је висок праг, 90 бодова – кажу из Министарства просвете.

Међутим, да још увек има проблема са организацијом ИТ наставе, показује и чињеница да је чак 17 од 24 матураната огледног одељења електротехничара ИТ из Техничке школе у Бечеју ове године пало на матурском испиту из предмета Програмирање. Тим поводом састали су се министар просвете Младен Шарчевић и директорка те школе Светлана Спахић, када је утврђено да формирање одељења није било довољно припремљено.

Први човек Развојног центра „Мајкрософта“ у Србији: Тежак тест

Први човек Развојног центра “Мајкрософта“ у Србији Драган Томић сматра да праг за упис овог одељења није реалан и да би га требало спустити јер постоји велико интересовање одличне деце.

– Стиче се лажан утисак да нема довољно талентоване деце, а заправо је систем погрешан. Није разматрана комплексност теста. Министарство је прописало да ђаци који нису освојили 50 одсто поена на тесту не могу да упишу ово одељење, а ученици нису имали времена нити ресурса да га положе јер су касно сазнали за полагање пријемног – истиче Томић.

Он тврди да тест уопште није лак, потребне су интензивне припреме. Највише губе ученици из унутрашњости, јер они имају далеко мањи избор за сличну наставу него ђаци који живе у Београду.

(Блиц)