Коментар ФБГ: Како други виде крај прошлогодишњег штрајка и споразум потписан 13.12.2011. између синдиката просвете и Владе РС, по коме се замрзавају плате у образовању. Што се Уније СПРС тиче, ово је било први пут да њено руководство пристане на овакву капитулацију, тј. повећање коефицијената од 0%, без апсолутног сазнања и овлашћења од стране њеног чланства.

Преузето са сајта Синдиката радника у просвети Србије:

ЈЕДИНО СрпС БИО ЗА ИЗМЕНУ УРЕДБЕ О КОЕФИЦИЈЕНТИМА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ПРОСВЕТИ

Једна од тачака Споразума закљученог 01.04.2011.г.  од стране Владе Републике Србије и три репрезентативна синдиката у просвети –  УСПРС, ГСПРС „Независност“ и СрпС (односно СОБ) била је: „7.  Разговори о корекцији коефицијената за обрачун плата запослених у просвети почеће 01. јуна 2011. године, а завршиће се до 01. октобра 2011. године, како би примена измењених, односно нових коефицијената почела од 01. јануара 2012. године.“

Овим Споразумом је окончан и продужени штрајк,  који је поништио Протокол од 04.02.2011.  и који није садржао ову одредбу,  али који је предвиђао ранију исплату заосталих отпремнина  (крај марта 2011.)  и јубиларних награда за 2009. и 2010. (крај септембра 2011). Да не причамо више о додатној корекцији зарада у јулу и октобру

уколико би раст буџетских прихода био већи.

Председништво СрпС-а је након окончања штрајка утврдило предлог са којим се ишло на преговоре који се укратко сводио на следеће:  за најједноставнији посао  (физички радник или спремачица)  коефицијент помножен ценом рада мора дати најнижу загарантовану зараду (минималац). Паритети који су постојали  пре замрзавања зарада из 2008. и однос најниже и највише зараде морају бити сачувани. Како је минимална цена рада расла и за време замрзавања (последња је 102 динара по сату нето), приближила се зарадама обрачунских радника са средњом стручном спремом и осталих запослених.  Нелогично је да плата запослених који обављају административно – финансијске послове под материјално-кривичном одговорношћу буде тек мало изнад минималца.  СрпС је био за то да се та неправда исправи. У том случају би коефицијенти морали бити кориговани око 20%. Иако је било јасно да у  „мршавом“ повећању просветног буџета за 3,1% нема простора за ову корекцију, испод тога се није могло ићи.

Међутим, на састанцима одржаним 07.12.2011. и 13.12.2011. десило се нешто добро по Владу РС,  а лоше по запослене у просвети.  Представници Министарства просвете и науке,  као и представници наведених синдиката

(Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије, СОС, ГСПРС  „Независност“  и УСПРС),  осим СрпС-а прихватили су у целини припремљени текст Предлога о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима који предвиђају повећање коефицијената од 0% !!! Ако лаже коза,  не лаже рог,  тј.  Записник  (службена белешка),  који је потписао г-дин Желимир Попов, помоћник министра,  сектор за предшколско образовање и васпитање,  а сачинила г-ђа Сузана Јакобсон,  саветник у Одсеку за нормативне и правне послове у предшколском образовању и васпитању. Са службеном белешком се сагласила и потписала je  и г-ђа Бојана Митровић, помоћник министра, сектор за финансије.

На овом примеру се дефинитивно видело чији су захтеви и за време, а и после штрајка били синдикални,  а чији су били алиби за излазак из штрајка. Да не причамо о неодрађеним часовима и примљеним платама за нерад,  етикетирање СрпС-а као државног синдиката и блаћење његових функционера на најсрамнији начин. Истина је да је минималац запосленима у просвети изборио НСПРВ,  односно СрпС.  Захтеви за корекцију коефицијената су изразито синдикални и исправни,  те СрпС од њих неће одустати.  Ако их не оствари са овом Владом,  можда их оствари са неком другом. Важно је бити принципијелан. Лицемерно је да су они који су били најратоборнији и најагресивнији у штрајку тако лако одустали од штрајкачких захтева.  И та олако обећана брзина решавања проблема у просвети од стране УСПРС доводи, након кулминације, до осеке очекивања и изласка чланства  (СПРВ, Форум београдских гимназија). Пред примену члана

Закона о основама система образовања и васпитања који предвиђа плаћање према броју ученика,  смањење броја запослених учлањених у синдикате одлична је ситуација за државу, а лоша за запослене.

СрпС ће, макар остао у мањини,  заступати интересе својих чланова и осталих запослених у просвети и на неким следећим преговорима до којих ће свакако доћи.

Београд, 17.01.2012.год.

Мирољуб Бјелетић, члан Председништва СрпС-а

У прилогу: Службена белешка Министарства просвете и науке