На почетку нове школске године, више него ранијих година, у центру пажње је рационализација, односно распоређивање технолошких вишкова и потреба у основним школама, гимназијама и средњим стручим школама.
За настанак контроле запошљавања у школама заслужни су синдикати просвете. Прве ранг листе вишкова и потреба у школама настале су у Београду, септембра 2008. године, када је тадашњи помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић прихватио захтеве Форума београдских гимназија и Форума средњих стручних школа да се стане на пут запошљавању нових кадрова, као и да се заштите постојећи наставници који немају пуну норму.
Тада је већ на „црном тржишту“, радно место у просвети имало цену 5000 евра.Четири године касније, процес рационализације у целој Србији даје половичне резултате, а време је за анализу зашто не даје још боље, поготово ако узмемо у обзир да је цена радног места у просвети на „црном тржишту“ сада око 7000 евра!
Као највећа препрека у рационализацији кадрова у школама намеће се самовоља и незаконит рад директора школа. Показало се да контрола запошљавања нових наставника измиче директорима најснажнију полугу њихове власти, а то је распоређивање постојећих и запошљавање нових радника. Њихов циљ је двојак: запошљавање ради огромне материјалне и нематеријалне користи и стварање „гласачке машине“ за њихов следећи избор за директора.
Пре рационализације, директор је могао да распише конкурс без обзира на стварне потребе школе, увек када је сматрао да је то потребно, а могао је да запосли и своје рођаке, децу својих пријатеља и земљака а да никоме не полаже рачуне, могао је да „измисли“ радно место које иначе не постоји, итд.
Сада, када је све то много теже, директори школа на разне начине покушавају да изиграју наредбе Министарства просвете и школских управа о обавези пријављивања вишкова и потреба. Не приказујући на почетку наставне године технолошке вишкове и прикривајући потребе за наставницима, покушавају да „оставе за зимницу“ већину предмета за које постоји потреба и већину наставника који су вишкови или раде на одређено време, али су код њих у милости. Тиме они школском систему причињавају велику штету.
У прилог овоме, навешћемо само неколико индикација у београдским гимназијама:
- До 15. августа, само једна од 21. београдске гимназије је Школској управи Београда пријавила листу технолошких вишкова и потреба;
- До 24. августа, после интервенције Школске управе, тај број се попео на седам, из чега се може закључити немогућ закључак – да чак у 14 београдских гимназија нема ниједног часа вишка или мањка;
- У већини београдских гимназија не постоји Комисија за утврђивање технолошких вишкова, тј. професора са смањеним бројем часова;
- У једној београдској гимназији има два места за библиотекара (?!?), а на њима раде чак девет професора различитих струка;
- Једна београдска гимназија је у последње четири године повећала број запослених са 70 на 95!!
Најчешћи облици манипулација од стране директора школа јесу:
- Прикривање и непријављивање потребе за одређеним процентом одређеног предмета. Тиме директори стварају себи могућност да на то радно место касније приме кога хоће – претежно на одређено радно време;
- Запошљавање радника на одређени рок и продужавање таквог њиховог статуса чак и по неколико година, супротно закону;
- Прикривање радника који су испунили старосни услов за пензију. Тиме се, бар на једну годину, спречава неки други наставник који нема пуну норму, да попуни његово радно место.
- Расподељивање једног радног места на неколико извршилаца из саме школе. Тиме се њима употпуњује норма, супротно закону;
- Расписивање конкурса за одређено радно место мимо дозволе Школске управе;
- Пактирање са председницима школских синдиката, који дају сагласност за расписивање конкурса без знања чланова синдиката;
- Пријављивање листа вишкова и потреба без учешћа одговарајуће комисије, супротно закону. Тиме директори изигравају Посебан колективни уговор и за вишак проглашавају кога они хоће.
