Министар просвете решен да уведе ред у збрињавање технолошких вишкова
Процењује се да у Србији око 150 директора школа испуњава услов за пензију, али им останак на тој функцији омогућава Закон о раду, који предвиђа да се радни однос може продужити запосленима и после 65 година живота, ако се послодавац и запослени око тога споразумеју.
У Министарству просвете траже решење да директори који су испунили услове буду пензионисани, али им тренутно руке везује поменута одредба Закона о раду, који су многи искористили да себи продуже останак у фотељи. У школама се сада дешавају парадоксалне ситуације да за неке директоре важи законски услов за пензионисање, док се за друге примењује изузетак, јер су обезбедили подршку локалних политичких моћника.
Када је почело збрињавање технолошких вишкова, министар просвете Младен Шарчевић позвао је директоре школа који су испунили услов за пензију да ослободе места младим кадровима, али су се многи о тај позив оглушили јер је реч о препоруци, односно мишљењу које није обавезујуће. У допису који је још крајем августа упутио на адресе директора свих основних и средњих школа у Србији, министар сматра да “није оправдано директорима продужавати радни однос до истека мандата ако испуњава услове за престанак радног односа, тако да поступак избора новог директора треба благовремено спровести, односно расписати конкурс најкасније три месеца пре испуњавања услова за престанак радног односа”.
У допису стоји и да би законску могућност о запослењу и после 65 година живота и најмање 15 година стажа требало користити “само изузетно у случајевима када се ради о дефицитарним занимањима и када нема могућности за попуњавање конкретног радног места са листе технолошких вишкова, односно са тржишта рада”.
И у Унији синдиката просветних радника, која инсистира на пензионисању директора старијих од 65 година, јер њихов останак на функцији није нужност, свесни су да је цела прича врзино коло из које се тешко може изаћи. Добривоје Марјановић из тог синдиката каже за „Данас“ да министар може да ускрати сагласност на избор директора старијих од 63 године и тако спречи њихов останак на том положају након што испуне услов за пензију. Марјановић потврђује да је мишљење локалне власти често пресудно при одлучивању о првом човеку образовне установе.
– Имате директоре који су на тој функцији по четири-пет мандата и који су мењали политичке партије да би ту позицију задржали. Дешава се чак да су поједини локални моћници толико утицајни да директору кажу да без њиховог мишљења не може примати људе у радни однос – наводи Марјановић, додајући да тезу о лошим директорима школа не треба генерализовати, јер има много људи који поштено раде свој посао.
На спрегу политике и директора школа недавно је указао и сам министар просвете, потврђујући речи синдиката да неки директори школа скривају слободна радна места и избегавају да на њих упосле технолошке вишкове. Он је најавио да ће директорима који су се оглушили о прописе и препоруке Министарства бити послата просветна, а потом инспекција рада и финансијска инспекција, а ако ништа од тога не да резултат, преостаје му законска могућност да смени школски одбор.
– Ако се чланови школског одбора из реда локалне самоуправе ресетују, ако неко излобира део родитеља и постави колеге из колектива који га подржавају јер им је чинио неке уступке, онда се ја предајем, али ћу бар стати пред јавност и прочитати та имена, па нек ме онда сви повереници оптуже да ли то треба или не треба – рекао је Шарчевић, напомињући да ће се у збрињавању технолошких вишкова “ићи до краја, јер су се многи осилили”.
(Данас)
