Чему јавне расправе када не постоји никаква обавеза нити процедура о усвајању или неусвајању амандмана учесника у јавној расправи?

У уторак 5. септембра, у Палати Србија, одржан је трећи круг јавне расправе о платама у јавним службама. Присуствовали су представници више синдиката из просвете, здравства, културе и осталих заинтересованих делатности.

Многи дискутанти су предложили да се овај нацрт баци у контејнер. Али, да ли мислите да ће неко то објавити? Као што нико није објавио ни исход јавних расправа у Новом Саду и Крагујевцу?

Једном речју – ништа није вредело. И ова јавна расправа, као и небројено много јавних расправа одраније, само је послужила као алиби, да представници Владе сутра могу да кажу „да су у расправи учествовали сви синдикати“, „да су многе њихове примедбе усвојене“, „да се захваљују на сарадњи“, „да је ово закон који ће битно унапредити положај запослених…“, 

Представници синдиката просвете били су листом против овог закона и њихови представници Слободан Брајковић, Ружица Тодић, Звонимир Јовић, Весна Војводић и остали јасно су представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе ставили до знања да су свесни штетности овог закона, који ће само дерогирати постојеће законе из ове сфере, унети општу пометњу приликом његове примене, угрозити постојећа права запослених, смањити дејство колективних уговора и трајно зацементирати примања „најсиромашнијих“ делатности на дно на коме су и сада.

(Инфо ФБГ)