Држава користи противречности закона како би запослене у јавном сектору послала у пензију
Рационализација по сваку цену
„ДАНАС“ – АУТОР: В. ЈЕРЕМИЋ
Запосленим женама у правосуђу које имају 60 година и шест месеци живота, почела су да стижу обавештења у којима их њихови шефови обавештавају да им је по сили закона престао радни однос, саопштено је из Синдиката правосуђа Србије. Та решења се темеље на Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који је 31. јула ове године усвојен у Скупштини Србије. И ништа не би било спорно у томе да он директно не противречи другом акту, Закону о пензијском и инвалидском осигурању.
Закон изнад закона
– Наиме, како за „Данас“ објашњава председница Синдиката правосуђа Србије Слађанка Милошевић, жене запослене у јавном сектору су стекле услов за старосну пензију на основу кровног Закона о пензијском и инвалидском осигурању, али не и обавезу, јер по том закону имају право избора да ли ће или неће да се пензионишу. Према њеним речима, већина жена не жели да иде у пензију, јер ће она бити нижа од плате коју примају. Међутим, додаје она, Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору ставља се изнад кровног закона и приморава жене да се пензионишу, услед којег су оне доведене у неравноправан положај и дискриминисане су у односу на запослене мушкарце.
– Таква рационализација броја запослених нема смисла. Најпре би требало утврдити која су то радна места сувишна, а то није учињено. Овако ће послати у пензију људе који су потребни да би систем функционисао, па ће морати на крају да запосле нове људе. На тај начин ће се из буџета исплаћивати и плате и пензије, наводи Слађанка Милошевић.
Она додаје да женама у правосуђу нису понуђене никакве отпремнине или додатни подстицаји да оду у пензију, већ се руководиоци органа у доношењу решења о пензији искључиво воде једним законом, игноришући да исти противречи другом закону.
– О овом питању ћемо обавестити Комитет за социјална права Савета Европе, као и Одељење Европске социјалне повеље, јер Србија, као члан Савета Европе, крши обавезе преузете ратификованим међународним уговорима, каже председница Синдиката правосуђа.
Да „пресече“ председник државе
Примедбе на Закон о максималном броју запослених у јавном сектору имају и људи изван правосуђа. Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије поднео је пре неколико дана Иницијативу Уставном суду Србије за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости овог закона.
Овај закон, замишљен да повећа ефикасност и смањи трошак јавне управе, од свог усвајања крајем јула био је предмет спора. Непосредно након што је овај закон „прошао“ скупштину, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, Агенција за борбу против корупције и повереник за заштиту равноправности су затражили од председника Србије Томислава Николића да га врати парламенту на поновно одлучивање, тврдећи да исти није у складу са Уставом. Према њиховим тврдњама, овај закон је независне контролне институције ставио у позицију зависности од Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине који одлуке доноси по сопственој процени, без унапред прописаних критеријума.
Закон не види јавна предузећа
Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору се односи на запослене у целом јавном сектору, али су из овог акта изузета јавна предузећа чији је оснивач држава.
