Упркос најавама министра просвете Младена Шарчевића, као и премијерке Ане Брнабић да ће од јануара 2020. године бити укинута забрана запошљавања у јавном сектору, предлог Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, који се налази у скупштинској процедури, предвиђа да се забрана запошљавања продужи до краја 2020. године.

Укидање забране запошљавања имаће велики значај за запослене у просвети где око 25.000 људи ради на одређено време. То су углавном подстанари, млади људи, који су у веома неповољном положају, не могу да живе нормално, да заснивају породице, изјавио је у априлу министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Пола године касније наставници запослени на одређено време, осим сигурног места у аутобусу који ће их развозити широм Србије, немају чему да се надају.

Очигледно је да Владу Републике Србије не занима, што према званичним статистичким подацима, Србију годишње напусти 45.000 људи, међу којима је највише младих, што је за поједине предмете у школама готово немогуће пронаћи наставнике, што свршени средњошколци не виде своју будућност на факултетима који школују наставни кадар, па сходно томе и доноси законе и уредбе директно уперене против младих.

Шест месеци након изјаве да ће дати све од себе да убеди колеге у Влади Републике Србије у неопходност укидања забране запошљавања, министар просвете се не оглашава. Остаје отворено питање да ли је условљавањем напуштања Владе министар Шарчевић спреман да покуша да спречи усвајање оваквог законског предлога, или ће министарску фотељу ставити испред интереса 25.000 наставника који ће и даље бити у немилости директора и локалних моћника.