На конститутивној седници Националног просветног савета, министар просвете предложио измену уписне политике у средње школе и на факултете, мање часова и рационализацију мреже школа

После девет месеци застоја у раду Националног просветног савета, јуче је у Палати Србија коначно конституисан нови састав, на челу са др Александром Липковским, професором Математичког факултета и чланом Политичког савета „Двери”.

Занимљиво је да овај професор није био као кандидат Министарства просвете за ову функцију, ипак је изабран гласовима владајуће већине у Скупштини Србије. Да ипак нису супарници већ саборци, оценио је министар Срђан Вербић на јучерашњој конститутивној седници, уз речи да „има много више ствари око којих се слаже са Липковским, него оних о којима се не слажу”.

Он је напоменуо да за ових девет месеци није злоупотребио нити искористио тај вакум да би доносио одлуке уместо НПС, на шта је имао право по закону након три месеца и замолио чланове овог тела да убудуће воде рачуна пре свега о интересима ђака.

– Има много интересних група у образовању, неке су видљиве, неке не и са њима морамо да се боримо. Има много лобија, а ви сте последњи одбрамбени бедем, ви доносите најважније одлуке око уџбеника, часова, наставних планова и програма, министар их само потписује. Ви имате ту моћ да кажете „не” лобијима, имате право и одговорност на то и ја вас молим да ту моћ користите – поручио је министар Вербић.

Он је најавио и много тога што ће се убудуће дешавати у образовању, због чега очекује и подршку НПС.

– Регулисање уписне политике је једна од најважнијих ствари која вас чека и у средњим школама и на факултетима, јер је уписна политика један од највећих извора корупције у образовању. Тај проблем се може решити увођењем велике матуре – рекао је министар.

По његовом мишљењу, у школи је ђацима потребно много више ваннаставних активности, јер се настава у већини школа свела само на часове.

– Треба да радимо на томе да што више школа пређе на једносменски рад. Даље, у овом тренутку ђаци имају више часова него што је то законом дозвољено. У школама имамо више активности које иду у корист разних друштава, локалне заједнице, чак и извођача радова, него ђака и наставника. Имамо неефикасну мрежу школа и то је проблем који се стално оставља за касније – анализирао је Вербић.

Највеће изненађење изазвао је ставом да мора да се преиспита идеја изборних предмета, посебно обавезних изборних – грађанског васпитања и веронауке.

Он је рекао да би требало да се осмисли другачији план и да се ови предмети похађају у четири разреда основне школе, не прецизирајући да ли је мислио од првог до четвртог или од четвртог до осмог разреда. То ће, рекао је Вербић, одлучити стручна друштва и Национални просветни савет.

Након седнице, професор Богословског факултета др Владимир Вукашиновић, који је представник традиционалних цркава и верских заједница у НПС, оценио је да је министров предлог неприхватљив.

– Ако се усвоји такво решење, веронаука би била дискриминисана у односу на друге предмете. Шта би било да кажемо деци моћи ћете да слушате математику само четири године? То би био још један у низу неславних педагошких експеримената који би оштетио нашу децу – изјавио је Вукашиновић, уз ограду да је то његов лични став, а да ће се о томе свакако изјаснити и Српска православна црква.

Нови председник Александар Липковски је рекао да се накупило много посла, али да још ниједан материјал није стигао. Напоменуо је да је архива у нереду, да још немају секретара и позвао министра просвете да омогући несметани рад Савета.

– Лоше је што НПС није радио толико дуго. Ми смо овде због ђака, али не само због тога, морамо да водимо рачуна и о очувању колективних циљева образовног система, који се тичу читаве Србије и нације – рекао је др Липковски, уз напомену да о многим питањима има врло сличне ставове као и министар Вербић.

 
Национални просветни савет броји 43 члана, од којих је 21 новоизабран. У овом телу који доноси најважније одлуке у образовању су и представници универзитета, САНУ, Матице српске, удружења и друштава васпитача, учитеља, ликовних педагога, историчара, физичара, психолога…
Следеће седница НПС-а  заказана је за 19. јануар. Међу првим одлукама, чланове НПС чека нови План уџбеника, по којем радне свеске више неће бити обавезне, а уџбеници ће бити тањи. Овом документу жестоко се противе представници струке и издавачи.

(„Политика“/ Аутор: Сандра Гуцијан)