Милорад Антић, председник Области УСПРС Центар (око 11 000 чланова) и дугогодишњи председник Форума средњих стручних школа Београда (око 1 500 чланова), данас је искључен из Уније синдиката просветних радника Србије.
Искључење Г. Антића из УСПРС-а представља праву слику садашњег катастрофално лошег стања у УСПРС-у, на које је годинама указивао ФБГ.
Разлози за Антићево искључење нису били: крађа, превара, фалсификат, изигравање статута, спречавање јавне речи, обмана чланова, корупција и слично;
Разлози за његово искључење су били следећи: „неовлашћено“ давање изјава у медијима, „неовлашћено“ подношење кривичне пријаве против председника УСПРС-а за фалсификат, „неовлашћена“ сарадња са синдикатима Београда и „неовлашћено“ неплаћање чланарине неких његових општинских одбора.
Г. Антићу се данас буквално судило: Одговарао је због јавне речи, права на грађанско реаговање и права на слободно организовање. Одговарао је због тога што је давао изјаве, што је пријавио оно што је сматрао да треба и што је разговарао са другим синдикатима.
Правна служба УСПРС-а (5 људи – 24 часа дневно) утврдила је да је Г. Антић све ово радио неовлашћено. Статутарни одбор је предложио искључење, а Главни одбор је данас донео коначну одлуку.
ФБГ је раније изашао из УСПРС-а јер није хтео да пристане на инквизицију коју је УСПРС спроводила према ФБ Г-у. Сада је видљиво да је ФБГ, бежећи од УСПРС-а, био у праву. Г. Антић није успео на време да побегне, па је искључен због слободе мишљења и поступања које су иначе у потпуности у складу са синдикалним статутима општинских и регионалних организација.
Али, постоје и много горе последице. Запитајмо се:
Да ли су они чланови Главног одбора УСПРС-а, који су данас гласали за искључење Г. Антића, размишљали о томе да Г. Антић није обичан члан УСПРС-а, да је он двоструко изабрано лице (а донедавно потпредседник УСПРС-а), да ће његово искључење повући одређене консеквенце, и да ће се његовим искључењем из УСПРС-а отворити питање чланства у УСПРС-у оних синдикалних организација чији је он председник?
