Матура: Објективни критеријуми?

Већ први поглед на листу успеха на малој матури, објављеној на сајту Министарства просвете, говори о неуједначености која никако не може бити последица објективних критеријума.

На основу узорка од 40 школа ФБГ је извео прву анализу мале матуре. Резултати су следећи:

Број бодова из општег успеха и број бодова из тестирања су у просеку у односу 3:1.

То значи да је свако велико одступање од овог количника сумњиво. Разлози могу бити следећи:

• Да је на тестирању дошло до преписивања и договарања и да су наставници на испиту „гледали кроз прсте“ ученицима. У том случају овај количник се битно смањује испод броја 3.

Највише разлога за сумњу имамо у случају основне школе „Вук Караџић“ у Прешеву, где смо забележили најмањи количник и он износи 2,28. У тој школи, општи успех је 56,79 а успех на матури 24,95 бодова.

• Да је у школи изразито висок општи успех јер су ученицима поклањане оцене, а да је матура спроведена коректно, па су ти ученици показали видно слабији успех на матури. У том случају количник иде знатно преко 3

Највише разлога за сумњу имамо у случају основне школе„Велимир Маркићевић“ у Мајданпеку, где смо забележили највећи количник и он износи 4,19. У тој школи општи успех је 56,70 а успех на матури 13,52 бодова.

У нашем узорку од 40 школа извршили смо следећу категоризацију:

1. Школе са (вероватно) „поклоњеним успехом“ у шестом, седмом и осмом разреду:

2. Школе са уравнотеженим општим успехом и успехом на матури:

3. Школе са „сумњивим“ успехом на матури: