Ивана Мићевић („Новости“):

Мали матуранти мораће ове године више да се потруде како би уписали жељену школу. Разлика између броја ученика и слободних места ове године, у односу на лане, 3.000

Оштрија уписна политика

МАЛИ матуранти ове године мораће пажљивије да бирају школу у коју желе да се упишу, јер је деце за око 1.000 више, а слободних места за 2.000 мање него прошле године. Клупа ће бити више него довољно, јер осми разред завршава 69.000 ученика, а у гимназијама и средњим стручним школама има 75.000 слободних места. Прошле године, било је 68.000 осмака, а 77.000 места у првом разреду.

Оштрија уписна политика већ је била најављена из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, па се очекивало да ће ђаци имати и још мање шансе да бирају. Број одељења благо је повећан само у гимназијама, па ће у њима бити 23,5 одсто укупног броја слободних места. Више од половине чиниће четворогодишњи профили стручних школа, а око 15 процената трогодишње школовање.

Ове године неће бити уведен ниједан нови образовни профил, али ће неки огледи постати део редовног система. На огледе у четворогодишњим школама одлази око три одсто слободних места, а у трогодишњим још 0,7 одсто.

– Одлучено је да се ове године не уводе нови огледи, како би се постојећи систем средио, јер имамо огледе који су годинама у школама и одавно је требало или да буду угашени или преведени у редован систем – објашњава за „Новости“ Мирјана Бојанић, посебни саветник министра просвете, науке и технолошког развоја. – Од 2011. године у редован систем прешла су 24 огледа, пет је угашено, а до почетка наредне године требало би да буде преведено још 19.

Наша саговорница објашњава и да ће се број школа које су укључене у модел налик дуалном, у коме ђаци део времена проводе у компанијама, а део у учионицама, са осам ове године повећати на десет. Ово је пројекат који се реализује са ГИЗ-ом, Немачком развојном агенцијом.

Када је реч о броју места у средњим стручним школама, додаје Бојанић, благо је смањен број на трогодишњим профилима. Искуство претходних година показало је су управо одељења на трогодишњим смеровима остајала полупразна, па чак и без иједног ђака.

Смањење места за упис највише ће осетити мали матуранти који желе да упишу економске, правне или неке друге школе са административним смеровима. Многе школе остале су без по једног одељења. Терет рационализације највише ће осетити неке најпопуларније и најмање популарне школе.

А пре него што буду размишљали о избору школе, мали матуранти мораће да положе завршни испит. Свих 69.000 ђака има обавезу да изађе на малу матуру, како би и формално завршили основну школу. И без иједног бода се сматра да су положили.

Бодовање другачије

Бодовање на тестовима ове године биће другачије него претходних. Комбиновани тест, као и тестови из математике и српског, односно матерњег језика носиће по десет бодова. Тако ће на матури ђаци моћи да зараде највише 30 бодова. Преосталих, максимално 70 носиће из школе. Ове године знање са завршног испита бити мање важно у односу на оцене из школе. Иако је више пута из Министарства просвете могло да се чује да је број вуковаца и одличних ученика нереално велики и да не одражава праву слику знања ученика.

Бодове које носе из школе ученици ће израчунати тако што ће закључну оцену из шестог разреда помножити са четири, а оцене из седмог и осмог разреда помножити са пет. Збиром та три броја добиће максимално 70 бодова.

А бодове ће први почети да збрајају осмаци који намеравају да упишу уметничке или неке друге школе за надарене ученике. Они већ од суботе почињу да се пријављују за полагање пријемног испита. Тестирања у овим школама почињу 30. маја и трајаће најкасније до 12. јуна. Остали ђаци проверу знања имаће 15, 16. и 17. јуна.

Новине на листи жеља

ОВЕ године први пут ће на листи жеља бити и све уметничке и друге специјалне школе за које се полаже пријемни. Само ће музичке и балетске школе бити изузете. Тако ће ученици који су већ положили пријемни у филолошкој или математичкој гимназији, као и некој од уметничких, на листу жеља, под бројем један, уписивати баш ту школу. Ако не успеју ту да се упишу, аутоматски ће се рангирати за неке друге школе.

Праг знања

ОВЕ године требало је да буде уведен праг знања који ђаци морају да пређу на малој матури ако желе да упишу четворогодишње профиле или гимназије. Због штрајка, ова новина одложена је.

Праг знања требало би да се уведе како се не би у гимназије уписивали ђаци са двојкама и тек неколико бодова са сва три теста. Док су се на крају осмог разреда полагали пријемни, а не завршни испити, за гимназију је било потребно 10, а за четвородишње школе осам од максималних 20 бодова.