Од како су Унију напустили ФБГ, ФБОШ и СПРВ, (њени оснивачи), на синдикалној просветној сцени настао је прави земљотрес.
Помериле су се границе синдикалног деловања и удруживања. У Новом Саду потписана је Декларација о сарадњи ових синдиката, у Београду се окупљају београдске школе, без обзира ко је у ком синдикату, Центар и ФБГ су се управо договорили од даљем заједничком деловању, представници свих репрезентативних синдиката просвете састају се и разговарају о заједничким проблемима… сви осим представника Уније.
Уместо да се труди да их врати под своје окриље, Унија синдиката бави се разбијањем синдиката који су је напустили. Председник Уније (дугогодишњи помоћник директора у својој школи) и његов стручни сарадник (пензионер са примањима од преко 100 000 динара месечно и који већ годинама узима дневницу сваки пут када пређе Панчевачки мост), шаљу писма директорима школа по Србији, у којима их обавештавају да је председник Уније поставио председника синдиката у школи, да директор има обавезу да пребацује чланарину Унији без иступница из синдиката у којем су запослени били, или су још увек чланови, и без нових приступница. Анонимним позивима обавештавају се директори школа како председници сидниката нису ,,подобни“, због облачења, изгледа, или година (?!?).
Док чланови слушају како треба да су срећни што су у репрезентативном синдикату, тај исти репрезентативни синдикат без проблема пристаје на старе коефицијенте и продужење колективног уговора. После 13 година, дошло је до преседана: уместо да једино Унија не потпише старе коефицијенте, овога пута њих једино није потписао СРПС (Г. Брајковић)!
По Војводини круже приче да се СПРВ распао. Приче пласирају Унијини људи који из СПРВ у Унију пребацују приступнице својих чланова, без знања чланства.
СПР Сремска Митровица постоји углавном у мислима чланова, јер школе не уплаћују чланарину ником, осим саме себи!
ИО СПРВ Бачка Паланка донео је одлуку да иступи из СПРВ. Чланови још нису обавештени о томе. Али, није ни битно, ко још пита чланство!?
У Зрењанину је ситуација следећа: у већини школа бивши председник СПРВ регије Зрењанин проширио је причу да СПРВ више – НЕ ПОСТОЈИ! Половина школа из регије не уплаћује чланарину СПРВ, али чланство то не зна. Нити су потписали иступнице, нити приступнице Унији, иако су председници тих школа самовољно почели да уплаћују чланарину Унији. За то време крчме синдикални новац са школских рачуна, ударајући печат СПРВ своје школе!!!
Већина запослених у Зрењанину, Бачкој Паланци и Ковину не знају да нису више у СПРВ, односно, да њихови председници тврде да они нису у СПРВ. Судећи по чланарини, СПРВ је изгубио четвртину чланства. Судећи по причама, СПРВ је изгубио пет четвртина чланства. Шта је истина?
Ко има ингеренције да пребацује приступнице, без знања запослених? Ко има ингеренције да шаље писма школама и да анонимно позива људе оговарајући им председнике? Сећете ли се да су прва таква писма упућена пре годину и по гимназијама ФБГ-а? Да ли је то ниво запослених у просвети? Да ли је то ниво досадашњег „најјачег“ просветног синдиката? Да ли то спада у синдикалну борбу?
Регионалну касу су испразнили, тако што су на тајним састанцима донели одлуку да се новац врати школама. Наравно да су знали да је то противзаконито, али су рачунали на ажурност српског правосуђа, а журили су да са школских рачуна новац потроше, па га не би могли вратити чак ни ако суд пресуди да то учине. Интересантно је и то што је на тим састанцима пао предлог да се новац са регионалног рачуна уплати Унији, иако општински и регионални одбори никад ни динар нису плаћали Унији, већ се чланарина плаћала са заједничког рачуна СПРВ.
Као сваки савестан распикућа, Унија је из свог Статута недавно избрисала своје области Центар и Југ, заборављајући да су то синдикати са регистрацијом и печатом. Мотив: пошто Југ иначе држи сву власт у Унији, потребно је отрести се потпредседника Уније (и председника Центра, и председника ФССШБ-а) Г. Милорада Антића, а у исто време не дозволити Шумадијским синдикатима ни да писну у Унији. Тако је започео „лов на Антића“. Председник ФССШБ-а и Центра убрзо ће бити искључен из Уније СПРС због кривичне пријаве коју је, заједно са председником ФБГ-а поднео против председника Уније, због наводног фалсификовања имена синдиката УСШБ (Унија синдиката школа Београда), због „организовања неког новог београдског синдиката“, као и због давања изјава медијима „којима је нанео штету просветним радницима“. Тако ће се догодити немогуће: из Уније ће бити избачен човек који представља 10 000 чланова, а његових 10 000 чланова ће остати у Унији! Пошто ће Г. Антић и даље бити двоструки председник, он ће и даље водити и своје (ФССШБ) и чланство Центра, иако он неће бити члан Уније. Да ли ће се ико нормалан помирити са оволиком гомилом нерегуларности које долазе из Унијине кухиње?
Унија се пре годину дана хвалила да има 40 000 чланова (ајде-де, тада су мало претеривали, за око 5 000). Сада има 23 000 (ово је поуздан податак, верујте изворима ФБГ-а). Шта ће бити даље – живи били па видели!
И, за крај:
Из Уније су упућени позиви Министарству и школским управама којима се захтева да се председницима синдиката који су изашли из Уније укине 12 % на име синдикалног додатка.
Лепо од стране Уније, ТО ЈЕ ПРАВА КОЛЕГИЈАЛНОСТ И СИНДИКАЛНА СОЛИДАРНОСТ!
