НОВИ ЗАКОН О РАДУ
Укидају се повластице синдикалних лидера
„Новости“ – Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА | 12. јануар 2014. 21:34 | Коментара: 8
Новим Нацртом закона о раду биће укинуте и повластице синдикалних лидера. Укинуће се право вета „изабраних“ на све одлуке о репрезентативности
СРПСКИ радник не само да је годинама на минималцу, већ ће му новим Законом о раду, ако буде усвојен постојећи предлог, и то мало цркавице бити закинуто уколико одлучи да узме годишњи одмор, разболи се или се повреди на раду. Синдикалне вође месецима указују на недостатке новог документа. С друге стране, у Министарству привреде тврде да је предлог добар и да „свака одредба има своје разлоге, који су у интересу свих запослених“.
Стварни разлог реакције синдикалних лидера, засад додуше благе, јесте, чини се, укидање одредбе према којој два синдиката и удружење послодаваца имају право да одлучују о репрезентативности осталих синдиката. Према досадашњим прописима, два синдиката (Савез самосталних синдиката Србије, на чијем је челу Љубисав Орбовић и Уједињени грански синдикат „Независност“ са Браниславом Чанком) и једно удружење послодаваца (Удружење послодаваца Србије, чији је председник Драгољуб Рајић), имају право вета на све одлуке о репрезентативности других синдиката и удружења. У Србији данас постоји више од 24.000 регистрованих синдиката, а број њихових представника нико и не зна. Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката Србије, наглашава да ће по новом закону репрезентативност удружења утврђивати независна комисија, а коначну реч даваће министар рада, запошљавања и социјалне политике.
– Наш синдикат годинама не може да постане репрезентативан управо због тога што у одбору седе представници СССС и ГС „Независност“ – објашњава Савићева. – Када би нама потврдили репрезентативност, што смо већ доказали на суду, они би изгубили своје позиције у Социоекономском савету и надзорним одборима, који носе финансијске и друге привилегије. Тај члан закона годинама је у супротности са Законом о управном поступку. Наша саговорница наглашава да је управо ова одредба трн у оку „репрезентативним“ колегама и да је њихова тренутна борба усмерена само на очување повластица. У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике тврде да немају предлоге за конкретне чланове на основу којих би прецизирали решења која синдикатима нису прихватљива. Имају, како кажу, довољно материјала за унапређење овог текста, али оно што недостаје јесте социјални дијалог, односно учешће синдикалних организација. Социолог проф. др Нада Новаковић, научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду, објашњава да су изласком из дијалога синдикати само скренули пажњу на себе, али нимало нису наметнули своје интересе.
– Привилегије у Србији одређују моћни капиталисти – каже проф. др Новаковић. – Њима највише одговара овакав закон и браниће га свим средствима. Највише им одговарају висока незапосленост, слаби синдикати, разједињена радна снага, спремна на све услове рада и што мање плаћена. Све је то уграђено у измене поменутог закона. Новаковићева објашњава да су синдикати бојкотовали јавну расправу јер им је боље да држави и послодавцима не дају легитимитет за закон, већ су остали „добри социјални партнери“.
НАМЕТАЊЕ ЗАСТАРЕЛИХ РЕШЕЊА
ПОСЛОДАВЦИ и власт учестало, с позиција моћи, сматра др Нада Новаковић, „узимају“ са Запада и од развијеног света решења која они одавно не користе код себе, али свом снагом намећу нашим радницима.
– Главни преговарач у име удружења послодаваца је безброј пута оспораван од радника и синдиката као нерепрезентативан. Какав-такав потребан је власти, јер како да се призна да нема социјалног партнера у „правном ритуалу“ наметања новог Закона о раду – објашњава она.
БЕЗ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ
ЧЛАНСТВОМ у Социјално-економском савету и надзорним одборима синдикалци и послодавци инкасирају месечно по педесетак хиљада динара. Уколико синдикат није признат на националном нивоу, он не може да учествује ни у раду међународних организација и пројеката, што је додатни минус за синдикалне лидере. АСНС је предложио министру Саши Радуловићу да се у нови Закон о раду унесе одредба по којој би цензус за утврђивање репрезентативности синдиката био 50.000 чланова, а столица у СЕС и надзорним одборима не би подразумевала новчану накнаду.
ПОДГРЕВАЈУ СУКОБЕ
КАПИТАЛИСТИ и држава максимално укидају основне претпоставке за нормалан рад и живот радничке класе – каже проф. др Нада Новаковић. – Додатно се подгревају сукоби интереса међу запосленима на одређено и неодређено време, младих и старијих радника, мушкараца и жена, запослених у јавном и приватном сектору, запослених и незапослених грађана. То је идеална ситуација за наметање закона у корист послодаваца.
