Национални савет Албанаца кочи школску литературу на сопственом језику
Ученици који се школују на албанском језику и овог септембра сешће у клупе без свих потребних уџбеника. Иако је Национални савет Албанаца још марта прошле године потписао са Министарством просвете споразум о набавци недостајућих уџбеника, Савет до данас није ангажовао преводиоце за уџбенике из Албаније које треба званично увести у школски систем. Држава је обезбедила средства и за превод и за штампу.
На албанском језику, до 2015. године, у претходном сазиву Националног савета Албанаца, одобрено је 79 уџбеника за основну школу, три за предшколски узраст и четири за средње школе. Од тада, није ниједан, а недостају још 43 уџбеника. У овај посао укључено је и Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, а његов председник проф. др Зоран Станковић каже да упорно покушавају да реше проблем, али да то не могу да ураде док Савет не испуни своје обавезе.
– Прво су Министарство просвете, Завод за уџбенике и национални савети потписали меморандум о набавци недостајућих уџбеника, а потом су се Александар Вучић и Еди Рама сагласили да овај проблем треба да се реши што пре – каже проф. др Зоран Станковић. – Јануара ове године имали смо састанак са амбасадором Албаније у нашој земљи, коме је присуствовао и Јонуз Муслију, председник Националног савета Албанаца, који се обавезао да ће обезбедити преводиоце, али то до данас није урађено. Школска година се ближи и више не постоје никакве шансе да овај посао буде завршен до 1. септембра.
Гордана Мијатовић, помоћница директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, који припрема уџбенике за одобравање, каже да им у последњих годину дана није стигао ниједан превод нити ауторски уџбеник на албанском који би требало одобрити.
– Меморандум о обезбеђивању недостајућих уџбеника потписан је са саветима осам националних мањина и са седам имамо добру сарадњу. Њихови рукописи пристижу, комисије их одобравају. Само од Националног савета Албанаца нисмо добили ништа – каже Гордана Мијатовић.
Превод уџбеника на српски језик је неопходан, како би Завод и Министарство просвете могли да се сагласе са њиховим садржајем.
Јонуз Муслију каже да је проблем у ниској цени превођења од 700 динара по страници, колико обезбеђује држава.
– Обезбеђен је мали број уџбеника, за средњу школу само Албански језик за сва четири разреда – каже Муслију. – У уџбеницима који су успорени најчешће су они који се односе на албански језик, историју, географију и уметност, због конфликтних ставова о албанској историографији и портрету Косова. Али у Србији нису дозвољени ни уџбеници стручних предмета – хемије, математике и физике.
Шверц са Косова
Претходних година, у више наврата, на југу Србије откривени су и заплењени уџбеници шверцовани с Косова. Њихова употреба у школама је противзаконита, јер свака књига која се користи у образовном систему Србије мора да има одобрење Министарства просвете.
(Новости)
