На листи технолошких вишкова 3.244 радника, док је слободно 17.539 норми

Према најновијим подацима Министарства просвете, у Србији је у основним и средњим школама на листи технолошких вишкова 3.244 радника, док је слободно 17.539 норми. Подсетимо, на почетку процеса, који је кренуо у септембру прошле године, Министарство просвете је објавило да су на листи технолошких вишкова 5.122 запослена, а да је слободно 12.786 радних места.

Проблем у терминима

И управо у изразима „норма” и „слободно радно место” крије се основни проблем броја запослених у српском образовању, а који је почео да распетљава претходни министар просвете др Срђан Вербић. Различити бројеви, који се необјашњиво смањују или повећавају из месеца у месец, као и различити изрази које користе представници просветних власти, синдикати и новинари, довели су до тога да данас апсолутно нико у Србији не може поуздано да каже колико има слободних радних места у образовању.

Зна се колико има технолошких вишкова, али и ту упада у очи да се број за ову годину дана није ни преполовио. Истовремено, Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) тврди да је до сада било више од 10.000 преузимања радника (ту спадају и они са непуном радном нормом и технолошки вишкови).

– Коначно је прекјуче одржан састанак Централне радне групе за праћење ангажовања запослених у основним и средњим школама и ми смо у име синдиката питали представнике министарства зашто је још 3.300 људи на листи, ако има, како су нам првобитно рекли, 16.977 слободних радних места закључно са 30. септембром. Данас видим податак на сајту да је стање на дан 5. октобра – 17.598 норми, што дакле нису само слободна радна места, већ на пример обухвата и наставнике који замењују колеге на боловању, породиљском одсуству, усавршавању… И како се тај број променио за само пет дана? Из ових података на сајту Министарства просвете нико не може да израчуна колико је то заправо запослених, може да их буде и 20.000 – објашњава за „Политику” Добривоје Марјановић из УСПРС-а.

Оно што је на крају на састанку Централне групе договорено јесте да МП колико данас пошаље допис директорима школа да анкетирају своје запослене који су на листи технолошких вишкова са питањем зашто још нису збринути и да се одговори преко радних група при школским управама доставе Централној радној групи. Он верује да ће се тај посао завршити за недељу дана.

– Тада ћемо да видимо који су разлози зашто ти људи и даље нису распоређени: да ли директори одбијају некога да приме, да ли запослени не жели да буде распоређен на одређено радно место или за њега нема места у школама у његовом месту и околини. Не чекајући ове резултате, Унија паралелно ради на прикупљању података за случајеве наставника који су нам пријавили проблем са преузимањем и те нове пријаве ћемо доставити инспекцији и министру просвете – каже Марјановић.

Он наводи пример једне школе у којој се поуздано зна да има 15 слободних радних места, а у којој није примљен ни један радник са било које листе. Подсећања ради, на тзв. листи „А” налазе се наставници који су технолошки вишак, а на листи „Б” запослени са делом норме. Унија ће покушати да уведе и листу „Ц”, на којој би били људи који годинама раде на одређено.

Спискове праве директори

Иначе, спискове слободних радних места (норми) и технолошких вишкова не праве просветне власти, већ податке достављају директори школа, а Министарство просвете их само објављује на свом сајту и свакодневно ажурира.

Међутим, већ на почетку процеса пре годину дана, синдикати су указали на спрегу директора школа и начелника школских управа у збрињавању просветних раника. Током јануара и фебруара ове године УСПРС је Министарству просвете предао неколико пакета пријава против несавесних директора, а на крају је Срђан Вербић сменио и начелнике свих 18 школских управа у Србији. Приметно је и да су се највећа померања дешавала управо на овој листи слободних радних места, јер су директори након тога кренули да пријављују места којима су манипулисали.

Синдикати такође тврде и да на терену имају велики проблем са просветном инспекцијом, која или не реагује по пријави или доноси „накарадна решења”. Ружица Тодић Брдарић из ГСПРС „Независност” је такође наводила чак и парадоксалне ситуације када директори школа одбију да поступе по налогу просветне инспекције.

Додатно светло на читаву причу баца и тврдња Форума београдских гимназија (ФБГ) да у Србији од 1.800 школа, у чак 500 владају „вечити” директори. И потпредседник ФБГ Миодраг Сокић тврди да поједини директори одбијају да приме раднике са листе вишкова, правдајући своје поступке „бригом за квалитет рада”.

Дејан Недић, председник Скупштине Друштва директора школа Србије (ДДШС), за наш лист је неколико пута демантовао тврдње синдиката о директорима који манипулишу подацима и радним местима и обећао да ће ДДШС бити први које ће такве директоре санкционисати, под условом да су њихови чланови.

(Политика)