На зиду Тринаесте београдске гимназије насликан је мурал са ликом др Ненада Максимовића, бившег ђака те школе. Др Максимовић је изгубио битку са короном, у 37. години. Месецима је као анестезиолог радио у црвеној зони КБЦ „Драгиша Мишовић“. Ово је прича о једном “борцу против таме”.
IV/6. Друга клупа до зида. Ту је некада седео као ученик Тринаесте београдске гимназије. Данас, с прозора те исте учионице поглед на мурал с његовим ликом. Доктор Ненад Максимовић.
„Доктор Ненад је био…и за мене је он и даље…диван човек, диван лекар, ја мислим да се речима не може описати какво је предивно људско биће био доктор Ненад. Ни дан данас не могу да верујем. Душа ме боли. Душа ме боли за њега. Не знам шта да вам кажем“, прича његова пријатељица Маја Мркић.
Када је од последица коронавируса анестезиолог Ненад Максимовић 5. јануара преминуо у болници Др Драгиша Мишовић, болело је све његове колеге и боли их и даље. Толико да, кажу нам, ни данас нису спремни да говоре о свом Неши. Управо на њихову иницијативу, на зиду Тринаесте београдске гимназије, академски сликар Милан Милићевић Дерокс насликао је мурал с ликом доктора Неше.
„Прво што је Ненад био јако везан за своју школу, за своју разредну и за своје одељење и ми о њему имамо стварно најлепше сећање“, каже директор Тринаесте гимназије Бојан Вучковић.
Н1: Ви сте му у одређеном тренутку и предавали?
Вучковић: Јесте, предавао сам му годину дана, то је било предивно одељење, то је било III/6… То је било пре 20 година, не могу да кажем да се сећам детаља, али се сећам једног изузетног ученика, озбиљног посвећеног, касније сам слушао од његове разредне Гордане Радосављевић да је био чврсто опредељен за медицину, нико није могао да га одговори од тога.
А покушала је бака Олга са којом је живео и која га је одгајила. Није је послушао. Изабрао је да специјализира анестезиологију и одмах потом запослио се у Клиничком центру. Писао је да је бити анестезиолог више од лекарског позива.
Низао је дежурство за дежурством у ковид зони, да би други победили корону. Он сам није успео. Хоспитализован је 4. децембра, а већ 14. прикључен на респиратор, машину уз помоћ које је он спасио многе животе.
„Хвала свима који га се сећају, и док је свх нас који га се сећамо, живеће и он“, додала је Маја Мркић.
Извор: Н1
