„Блиц“:
УВОЂЕЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА НА ФАКУЛТЕТЕ Сви мисле да га одлично познају, али истраживања показују да је реалност поражавајућа
„Српски језик треба увести на све факултете, јер су студенти доста неписмени, не знају основне ствари“, „Не треба уводити српски језик, јер је то основно знање које треба да се прекине у средњим школама“, али и „Свако би за себе лично требало да ради на томе да не заборави основна граматичка правила“, одговори су који најбоље показују разноликост ставова београдских студената на актулено питање да ли је академцима потребан додатни испит из матерњег језика.
Репортери „Блица“ ово питање поставили су студентима различитих научних профила Универзитета у Београду, а ево како су на њега одговорили будући историчари, хемичари, филолози, дипломате…
Идеја о увођењу српског језика на факултете данима је једна од главних тема у академској јавности. Након што се прочуло да Одбор за стандардизацију српског језика већ неко време предлаже увођење српског језика на све факултете, иницијативу су подржали и факултетски професори и студенти Филолошког факултета.
Председник Одбора Срето Танасић скренуо је пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, упркос томе што би током целог радног века требало да обављају послове на томе језику. Као један од главних разлога за такво стање, он је навео то што се учење српског језика углавном завршава напуштањем средњошколске клупе.
Са њим је сагласан и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић, који је истакао да у погледу фонда часова матерњег језика у систему школства заостајемо за другим развијенијим културним друштвима, због чега су језичка знања свршених основаца и средњошколаца на прилично лошем нивоу. Уместо да се она унапређују на факултету, студенти уче један или два страна језика, али не и свој матерњи.
Ни наставници, али ни професори не стоје сјајно са српским
– Данас имамо ситуацију да неко нема добро знање српског језика када заврши основну школу, упише неку од стручних школа где статус српског језика није добар, затим неки од тих факултета и постане професор неког другог предмета – приметио је Брборић.
Он је нагласио да је недопустиво да правник буде неписмен.
– Погледајте универзитете, незамисливо је да неко данас буде студент, а да нема један или два страна језика, али не мора имати српски језик. То је својеврсни нонсенс и он се тешко може објаснити – рекао је шеф Катедре за српски језик.
Емотикони, скраћенице, СМС поруке…
Професорка новинарства на Факултету политичких наука у Београду Неда Тодоровић примећује да је ниво познавања српског језика из генерације у генерацију све нижи и сматра да је неопходно увести српски језик на факултете, нарочито на оне друштвеног усмерења.
Као неке од узрока, она наводи недостатке у школству, али и масовну употребу нових технологија које подстичу неписменост и преко којх се углавном користи латиница.
Она истиче да СМС поруке, мејлови, употреба скраћеница и емотикона уместо исправно написаних реченица не подстичу писменост.
„Нетребамо да урадимо“
Вршилац дужности декана Електротехничког факултета Мило Томашевић у дипломским, мастер и докторским радовима запажа граматичке и правописне грешке. Студенти ЕТФ-а, како каже, махом користе литературу на енглеском језику и због специфичности предмета ређе користе ћирилицу. Као неке од „грубих грешака“ које се јављају у радовима, наводи писање речце „не“ спојено са глаголом, коришћење поштапалица, или „требамо да урадимо“…
– Можда би при универзитету могао да постоји центар који би се бавио српским језиком и где би студенти похађали краће курсеве, што би онда могло да буде наведено у и додатку њихове дипломе као ваннаставна активност – предлаже Томашевић.
Студенти Филолошког за увођење српског на све факултете
Јована Иваниш, студенткиња продекан и апсолвент српског језика и књижевности, каже да су у оквиру пројекта „Студенти студентима“ колегама са других факултета понудили, поред страних језика, и часове српског, али да интересовање ове године није било велико.
Она примећује бројне грешке у усменом и писаном говору студената, проблеме са акцентом, али и да студенти не знају да напишу ЦВ, дипломски рад…
– Имамо коментаре типа зашто уводити српски када смо га учили 12 година… сви већ знамо српски језик…нарушио би се наставни програм ако би увели још један предмет – наводи она.
Јасмина Елшаири из Либије, студенткиња албанског језика на трећој години Филолошког факултета, за шест месеци је научила граматику српског језика и ћирилицу. После три године одлично говори српски језик и истиче да ако неко зна добро свој матерњи језик, онда може да учи колико год језика жели.
– Приметила сам да има много студената који лоше говоре српски језик. Мени је граматика још свежа и многе ствари знам боље од других. Срамота је да неко не зна свој језик – сматра Елшаири.
Ћирилица представља проблем и средњошколцима
Истраживање које је пре шест година радила професорка српског језика у Филолошкој гимназији у Београду Драгана Ћећез-Иљукић на мањем узорку деце, показало је да је само четворо од 44 ученика умело да дату реченицу напише писаним ћириличним словима без грешке.
– Када сам то поновила у следећој генерацији од њих 47, 12 је знало да напише ћирилицу по реду без грешке, писана велика и мала слова. На том узорку можда један посто зна да напише абацеду по реду. О писаним словима да не причам. Значи, углавном се пише штампаним словима. Због чега? Зато што их то више нико не пита када изађу од учитеља – рекла је Ћећез-Иљукић, која сматра да све полази из основне школе и да је потребно у њој повећати број часова.
Иницијатива за увођењем физичког васпитања на факултете неславно завршила
Професор Факултета за спорт и физичко васпитање Душан Митић пре неколико година је поднео Иницијативу о враћању физичког васпитања на високошколске институције, јер, како је тада навео „недостатак физичке активности током образовања у комбинацији са савременим начином живота утиче на смањивање радне способности“. Међутим, упркос најавама да би то могло да буде могуће 2018. године, од ове идеје се, чини се, одустало.
