Објављени прелиминарни резултати завршног испита
Ученици из Рашког, Пчињског и Нишавског округа показали су најбоље резултате на малој матури, а ђаци из београдских школа овога пута су се по просечном броју поена нашли на четвртом месту, показују прелиминарни резултати Министарства просвете.
Нови Пазар, који припада Рашком округу и општине Пчињског округа (Прешево, Трговиште, Владичин Хан) већ неколико година бележе изузетно високе резултате на сва три теста завршног испита, а слично је и у Сврљигу, Бабушници… Поменути окрузи су препознатљиви и по енормном броју вуковаца. Тако је, рецимо, прошле године у Пчињском округу било 24 одсто добитника Вукове дипломе, 22 одсто у Нишавском, а 21 одсто у Јабланичком.
Иако би се претпоставило да школе са највећим бројем вуковаца буду најуспешније на малој матури, за истраживаче су високи резултати у Пчињском округу, Новом Пазару и другим поменутим општинама неочекивани, с обзиром да је највећи број спада у категорију неразвијених подручја. Наиме, бројна истраживања у Европи и свету указују на повезаност социоекономских услова и образовних постигнућа ученика, што значи да бољи услови живота доприносе квалитетнијем образовању и вишим ђачким постигнућима. Такве резултате су потврдила и национална тестирања ученика трећег и четвртог разреда основне школе, која су у Србији рађена пре десетак година.
Прошлогодишња, али и неколико ранијих анализа завршног испита Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, указују да су резултати ученика из поменутих округа сумњиви. Како се наводи у извештају, поједине школе из ових округа се сваке године налазе у узорку за контролу квалитета оцењивања на испиту, а анализе указују на постојање нерегуларности током дежурстава и прегледања тестова. Будући да нема сазнања да су у овим окрузима спроведене одређене мере са циљем унапређивања постигнућа ученика, тешко је поверовати у веродостојност добијених резултата. Пошто се не може имати пуно поверење у поступање главних актера на завршном испиту, онда не би требало овако високо постигнуће ученика тумачити као индикатор високог квалитета образовања у поменутим окрузима, пише у Заводовом извештају.
Иако ова институција већ годинама упозорава на могуће нерегуларности одговорни никада нису кажњени. Министар просвете Младен Шарчевић најавио је да ће се са таквом праксом прекинути, обелоданивши прошле недеље податак да у неким срединама у 30 одсто случајева има одступања од онога што су радили ученици, у смислу дописаних и преправљених одговора, за шта су одговорни одрасли.
Најбољи српски
На нивоу Србије, ђаци су најбоље урадили тест из српског језика, на коме су у просеку освојили 6,64 поена, од могућих 10. Просек на комбинованом тесту је 5,64, а из математике 5,35. У односу на претходну годину, забележени су слабији резултати на комбинованом тесту (лане је просек био 6,28) чему је највероватније допринело више варијанти теста са идентичним, али измешаним питањима, да би се спречило преписивање. Ове године завршни испит је полагало 69.306 ученика, а 65.031 има преко 50 поена, што значи да могу да конкуришу за упис у четворогодишње средње школе.
(Данас)
