Данас, како смо се појавили на послу, дочекао нас је грандиозан план наших директора да предвидимо и напишемо ко, колико, шта и када ће се стручно усавршавати током наступајуће наставне године. Мора да се преда до прекосутра или смо пропали. Фрка! По мало смо се и напалили, па смо све одрадили и предали листе. Жељни рада и квалитета, отишли кући.

А ствари у реалности стоје овако: У протеклој школској години Град Београд ниједној београдској гимназији није уплатио ни динара за стручно усавршавање наставника! Могуће је да нам је нека информација промакла. Могуће је да  је нека гимназија ипак добила неку цркавицу. Али, то ништа не мења. Осам година по настанку измишљотине о стручном усавршавању, мотивације за напредовање у служби нема и уравниловка и даље влада. Новца више нема ни за само стручно усавршавање. Не постоји ни теоретска шанса да макар мањи део наставника сакупи 24 бода годишње (колико Правилник налаже).

А власт се овога пута досетила да нас, ваљда да се ми не бисмо латили неког штрајка, изненади новом обавезом – да већ првог радног дана осмислимо своје стручно усавршавање унапред за целу школску годину, „иначе ће доћи инспекције да нас кажњавају“. Нема везе што се ради о немогућој мисији!

Коментара стварно више немамо. Довољно ће бити да прочитате  Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника (ПОССУИСЗНВИСС), 

као и наше чланке на исту тему:

http://www.fbg.org.rs/strucno-usavrsavanje-nastavnika-i-dalje-bez-motivacije/

http://www.fbg.org.rs/strucno-usavrsavanje-sabori-susreti-i-dani/

http://www.fbg.org.rs/strucno-usavrsavanje-o-biserima-i-draguljima/

http://www.fbg.org.rs/strucno-usavrsavanje-120-bodova-u-5-godina/