Највећа обустава рада у историји српске просвете
17. новембар 2014.
Плес на киши
Протестни митинг на Тргу Николе Пашића у Београду. Почиње штрајк четири
репрезентативна синдиката просвете: Синдиката радника у просвети Србије, Уније
синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије и Гранског
синдиката просветних радника Србије „Независност“. По јакој киши, окупило се око
1500 штрајкача.
Просвета на најнижим гранама
И садашња гарнитура у Министарству просвете, науке и технолошког развоја,
наставила је праксу својих претходника. Баве се трошењем донација и кредита из
Европске уније, а запослене у просвети доводе до просјачког штапа.
Ово се није догодило још од 2001!
Многе колеге се још сећају помоћи тадашње Владе просветним радницима у износу од
100 марака, а затим и неке пропале пилетине из Грчке. Тада је учитељици, наставнику,
професору, секретару школе и теткици требало помоћи да буквално преживе. Петнаест
година касније, дођосмо на исто, само нема помоћи и нема кварне пилетине!
Реална плата наставника
Почетком 2008, плата у просвети била је 30 одсто изнад републичког просека. Од тада,
док су у другим деловима јавног сектора плате повећаване на разне начине, у просвети
је, у току последњих 6 година, плата повећана само за редовних четири одсто. После
недавног смањења минулог рада и одузимања 10 одсто од зараде, зарада у просвети је
пала на 10 одсто испод просека Републике. То значи да наставник са 20 година стажа,
који је до недавно примао плату у износу од 50.000 динара, данас у просеку прима
плату у износу од 43.000 динара, управо исто као онај који нам на улици контролише
паркинг, качи неуставне доплате и не мора да има никакву школу! Теткице су нам већ
одавно на минималцу, а однедавно и неки сарадници са средњом стручном спремом!
Штрајкачки захтеви
Четири синдиката (СРПС, УСПРС, СОС и ГСПРС „Независност“) траже закључивање
новог посебног колективног уговора за основне и средње школе (јер је постојећи
управо истицао), учешће у раду на изменама постојећег закона о образовању и било
какав облик изузећа или надокнаде због 10 одсто умањења плата.
20. децембар 2014.
Сви синдикати заједно
Просветне власти су затечене јединством синдиката и брже-боље започињу преговоре
о посебном колективном уговору и изменама закона о образовању. Што се тиче
захтева синдиката да се побољша материјални положај, нуде 7500 динара једнократне
помоћи, што синдикати одбијају.
22. децембар 2014.
Протест четири синдиката
Величанствен скуп 3000 наставника из целе Србије у организацији четири синдиката
просвете, на Тргу Николе Пашића у Београду.
27. јануар 2015.
Светосавска академија под ведрим небом
У организацији СРПС и УСПРС, око 5000 професора из целе Србије окупља се испред
Светосавског храма на Врачару, а затим се упућује према центру Београда.
На Тргу републике, непосредно пред одржавање официјелне Светосавске академије у
Народном позоришту (у организацији Министарства просвете), синдикати организују
протестну свечаност под називом „Светосавска академија под ведрим небом“.
16. фебруар 2015.
ДА, можда, НЕ
Док СОС и „Независност“ сматрају да је Споразум, који је понудила Влада РС,
довољна гаранција за прекид штрајка, синдикати СРПС и УСПРС процењују ситуацију
тек пошто су за мишљење питали своје општинске одборе. Занимљиво је да заједнички
штрајкачки одбор четири синдиката просвете доноси одлуку да се потпише споразум с
Владом. Одлука ипак није једногласна. Против је само Миодраг Сокић (СРПС), са
образложењем да чланство то неће подржати.
То се и обистинило. У току следећа два дана, из многих градских одбора УСПРС и
СРПС стижу реакције у корист наставка штрајка. На основу њих, Главни одбор
УСПРС и Председништво СРПС, 16. фебруара одлучују да се понуђени Споразум
одбије и штрајк се наставља.
17. март 2015.
Хвала ти, Србијо!
Протестни митинг СРПС и УСПРС. Грандиозан скуп! УСПРС и СРПС доказују да
могу да воде своја чланства. Преко 10.000 наставника из целе Србије, одлична
организација, примерени говори, изузетна медијска пажња, скандал са несналажљивим
министром просвете…
23. април 2015.
Одлуку о прекиду штрајка доноси 40 људи
Први пут одлуку о прекиду штрајка независно доносе одбори СРПС и УСПРС, а не
узани круг преговарача или сами председници. Тиме два највећа синдиката просвете
показују највиши степен демократије. На седници Главног одбора УСПРС исход
гласања је 21:4, а на седници Председништва СРПС – 11:4
ПКУ никад бољи
Док су трајали преговори о ПКУ, ступио је на снагу ПКУ за здравство, много
повољнији него што су синдикати просвете тражили за себе. Дошло је до измене
захтева од стране синдиката просвете и Влада РС је све прихватила! Тако је просвета
добила бољи ПКУ него што се надала. Министар Вербић је касније изјавио да он на
такав уговор никада не би пристао да није било штрајка.
Закон спасен
Чим је штрајк почео, синдикати се укључују у израду измена Закона о основама
система образовања и васпитања. Захваљујући томе, синдикати битно утичу на измене
закона и спречавају ранију намеру министра просвете да уведе расписивање конкурса
без обзира на листе вишкова.
Уцене, уцене, уцене…
Све време током штрајка, министар просвете и његови сарадници Шуваков и Костић
оптужују синдикате да уцењују Министарство просвете и Владу тиме што штрајкују
док трају преговори! По њиховом виђењу штрајка, требало је да синдикати прво
прекину штрајк, па да затим преговарају о чему год хоће. У исто време, Министарство
просвете жестоко користи све своје расположиве механизме како би, казненим мерама,
уценама и репресијом, утицало на запослене у школама да изађу из штрајка, кршећи
Закон о раду и Закон о штрајку.
Платни разреди – нова превара?
Најважнији штрајкачки захтев СРПС и УСПРС, који се односи на побољшање
материјалног положаја наставника, није остварен. Уместо тога, Влада РС је понудила
платне разреде у јавном сектору, до краја године. Министар Вербић „се заклео“ да ће
одговарајући закон бити донет и чак је, пред 50 водећих синдикалаца СРПС и УСПРС,
понудио оставку у случају да се то не деси, уверавајући присутне да је он искрено за то
да плате у просвети треба буду повећане.
Реалност нас ипак учи да се министар „преиграо“, и у доброј и у лошој намери. Пре
свега, платни разреди никоме у јавном сектору ко има иоле добру плату не одговарају.
Одговарају само просвети и култури, које имају најмање зараде и најмањи утицај.
Никоме не иде у прилог да професори у основним и средњим школама имају добре
плате, чак ни професорима факултета. Даље, да би се постигла социјална правда у
јавном сектору, потребан је новац који ова држава нема, или нема намеру да га има.
Чак и ако платни разреди ступе на снагу, хоризонтално изједначење платних нивоа и
група у различитим јавним делатностима биће условљено буџетима у тим
делатностима. То неће бити платни разреди јединствени за све јавне службе, већ
парцијални, што је апсурд.
Другим речима, то ће значити да професор у школи јесте изједначен са инжењером у
градској управи, али тек кад у просвети буде довољно пара.
Трећим речима, просвета ће, до крајње примене овог закона, чекати неколико година!
Четвртим речима: ништа им не верујемо јер чекамо већ годинама!
Лицемерно, или не?
Душан Вујовић, министар економије:
„Поразмислите колико радите и како да допунским радом надокнадите смањење
плата“
Кори Удовички, министарка државне управе:
„Могуће је радити и са платом од 39.000 и бити мотивисан ако у нешто стварно
верујемо“
А. В., премијер:
„Честитам Вербићу што се понашао као што министар треба да се понаша“
Бројке
Колико нас је штрајковало
70.000 ЗАПОСЛЕНИХ ТОКОМ НОВЕМБРА И ДЕЦЕМБРА
1200 ШКОЛА (580 УСПРС, 420 СРПС, 60 СОС И 140 ГСПРС „Независност“)
15 БЕОГРАДСКИХ ГИМНАЗИЈА ОД УКУПНО 18
СРПС јачи него икада
Синдикат радника у просвети Србије, са својих 20.000 чланова, у овом штрајку је јасно
показао сву своју синдикалну снагу. Банат, Срем, Јужна Бачка и Нови Сад су
предњачили. Београд је био пословично слабији, али већина београдских школа које су
штрајковале управо су чланице СРПС. Све чланице СРПС (Синдикат образовања
Београда, Форум београдских гимназија, Форум средњих стручних школа Београда,
Синдикат просветних радника Војводине, Синдикат образовања Пожаревац) пружиле
су највише што су могле. Изузетак је Независни синдикат просветних радника
Војводине (Северна Бачка), који је рано „испао из штрајка“.
Да не полисмо министра водом…
Најгледаније телевизијске станице – РТС, „Пинк”, Б92, „Хепи” и „Прва”, својим строго
контролисаним, ретким, необјективним и пристрасним извештавањем о штрајку
просветних радника, подсетили су нас на медијски мрачна времена из деведесетих.
Примера ради, министар просвете Вербић више је боравио на јутарњем програму РТС
него у свом кабинету, а ниједна од поменутих станица није донела живу слику са
четири јавна протеста синдиката, а посебно 17. марта. Да не полисмо министра водом,
тешко да би се тај догађај стварно и догодио!
