Нећу се извињавати што ће ваша деца остати без књижица
У Канади је у току штрајк просветних радника и тим поводом око 170.000 основаца остаће без писаног доказа о постигнутом успеху (испуњених књижица). Разлог штрајка није материјална ситуација, већ (првенствено) план Владе да се број деце у одељењу повећа, што ће, логично, смањити број запослених, али и квалитет рада с децом. У наставку преносимо обраћање једне учитељице родитељима који су, огорчени, сву кривицу свалили управо на наставнике, не схватајући да ће повећање броја деце у одељењу највише штетити њиховој деци.
„Не умем ни да објасним колико ми је, као наставници државне основне школе у Торонту, жао што ваша деца ове године неће добити коначне оцене нити попуњену ђачку књижицу. Осећам се ужасно.
Али се нећу због тога извињавати.
Зашто?
Зато што ми, учитељи, немамо баш ниједан разлог да се извињавао. Без обзира на то шта кажу директори школа и Влада, није ово наша кривица. Ово нисмо ми урадили, а свакако није био наш избор да се ствари овако заврше.
Али, ако ми је судити по толиким изјавама пуним мржње и неразумевања на Фејсбуку и Твитеру, многи од вас нас не разумеју. Заправо, многи мисле смо ми, настваници, само гомила преплаћених лењиваца који вашу децу држе као “таоце”. Ево, баш сам данас негде прочитала да су “учитељи заслужили јединицу”. А за шта то јединицу. Да ли ви уопште знате за шта се ми боримо? Да ли сте се потрудили да се ставите у нашу кожу и размислите о нашим вапајима и молбама да нас чују?
Можда то и не знате, али, овог пута не тражимо ни веће плате, ни боље услове рада ни право на боловање.
Тражимо само оно што би сви ви требало здушно да подржите – боље услове образовања за ВАШУ децу. Али, ако све остане онако како је Влада испанирала, ако заистаповећају одељења, ако у тој мери стандардизују тестове и почну да контролишу како трошимо сваки секунд времена припреме за часове, мало је вероватно да ће ВАША деца имати боље образовање.
Зато смо одлучили да се прикључимо штрајку и не унесемо оцене и коментаре у компјутере како то иначе радимо, већ само да их предамо директорима. Шта ће они с оценама урадити, одлучиће сами.
Иронично, неколико недеља после ове наше објаве, директори су пред јавност изашли с информацијом да тако огроман посао као што је уношење оцена није могуће одрадити у овим условима када наставници одбијају да обаве свој посао.
Е сад, ја можда јесам наставница енглеског, али основну математику познајем. Обично, кад завршим попуњавање оцена, уношење кометара и селокупан посао, све то на тацни однесем директору на проверу. Он онда провери да ми негде није промакло да ставим тачку на и, потрошивши на то 10-15 минута. Након тога, ако ћемо искрено, за просто преписивање оцена у компјутер, потребно је неколико минута. Тако да, у овом случају, аргумент да је “у питању превелик посао” једноставно не пије воду. Ми децу нисмо оставили неоцењену, све оцене су код директора. Не, ово је само још један од начина, тактика да се родитељи и јавност окрену против нас. Желе да “докажу” да ми кажњавамо вашу децу.
Је л’тако? Ево, прошле недеље баш, водила сам своје ђаке на такмичење, завршавала рад на овогодишњем пројекту везаном за очување природе, прикупила од ђака новац за екскурзију на Нијагарине водопаде. Ако и то није довољно, да додам да сам напорно радила са својим ђацима како бисмо постигли што боље резултате на крају године и свима дали фер оцене, базиране на реално постигнутим резултатима. И нисам ја једина. Знам још много наставника који су сваког дана остајали до касно, завршавајући закључивање оцена, дневнике и осталу бирократију. Будите сад искрени и реците ми, док нисмо изашли у јавност и рекли да нећемо попунити књижице, да ли сте приметили неку разлику у нашем раду с вашом децом? Да ли сте, у свакодневној комуникацији са својом децом и с нама имали утисак да искоришћавамо вашу децу да бисмо постигли личне циљеве?
Надам се да сте разумели да се, с наше тачке гледишта, ништа није променило. Ми и даље помажемо вашој деци да заврше своје обавезе на најбољи начин, и даље долазимо на часове, предајемо лекције, оцењујемо тестове, а коначне оцене предајемо директорима. Да ли ће они одлучити да их поделе с вама, на то не можемо да утичемо. Али се надамо да хоће, јер, ваша деца су напорно радила да те оцене заслуже, и ми с њима. Ви, ваша деца и ми – сви заслужујемо те књижице и та сведочанства. И много ми је жао што их можда неће добити.
Али… Нећу се извињавати.”
Извор: Huffingtonpost
