Образовање у Србији ће доживети корените промене, бар на папиру, ако се усвоји нацрт стратегије развоја образовања до 2020. године. Наиме, петице више неће бити дељене за бубање напамет, наставе неће бити после 16 часова, а средња школа ће постати обавезна.
Како за „Ало!“ објашњава професор Иван Ивић, члан радне групе која је урадила нацрт, једна од најзначајних промена јесте увођење једносменске наставе у основним школама, с радним временом од 8 до 16 сати, током којег ће ученици имати највише пет часова дневно, а остало ће бити подређено спортским, културним, допунским и свим могућим другим активностима, за које ће бити задужено наставно особље.
– Према плану, основну школу ће завршавати најмање 95 одсто деце. Морам напоменути да по попису становништва из 2002. чак 22,4 одсто нема основну школу, а процене су да је по последњем попису та бројка око 15 одсто. Школски програм ће бити побољшан, уз пет часова дневно, али и дужи останак у школи, што је мера ка повећању квалитета знања. Примера ради, када заврши тих пет часова, ученик којем неки предмет слабије иде имаће могућност да на лицу места, у школи, научи од бољег ученика и наставника оно што му не иде. Србија је, иначе, земља у којој родитељи највише плаћају допунске часове, а када почне тај програм, за тим више неће бити потребе – објашњава професор Ивић.
Како објашњава наш саговорник, наставници ће имати могућност напредовања како буду бољи резултати и њихових ученика, слично универзитетским професорима, што ће им омогућавати и боље плате. Једна од најважнијих новина је и обавезно средњешколско образовање, којим ће деца стећи радне квалификације. Најниже ће бити двогодишње, с којим ће моћи да буду мајстори.
– На тај начин ће се повећати број становника с радним квалификацијама, што је веома битно јер се уз смањење броја становника смањује и број квалификоване радне снаге – процењује проф. Ивић и додаје да ће међу наставницима у почетку сигурно бити отпора према овој реформи, али да би они то требало да схвате као изазов.
– Отпора ће сигурно бити на разним местима. Ако га не буде, то онда значи да нисмо успели да променимо ствари – закључује наш саговорник.
