Математичка гимназија се по квалитету наставе и наградама које освајају њени ученици доказала међу средњим школама, али је мало познато да заузима прво место и на ранг-листи најуспешнијих основних школа захваљујући својим одељењима надарених седмака и осмака. Због споре просветне бирократије, та одељења се и после осам година воде као огледна, каже у интервјуу за „Правду“ директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.
– То нам ствара велике проблеме. Треба да организујемо наставу и наставнике и да прибавимо опрему за основно образовање за септембар, а још не знамо да ли ће одељења надарених основаца код нас заиста бити озваничена, као што очекујемо – каже Огњановић.
Који су по вама највећи проблеми у основном и средњем образовању у Србији?
– Не знам одакле да почнем. У просвети се осећају сви проблеми који муче друштво. Број деце се смањује, па тиме и број незапослених наставника… Ђаци су немотивисани, а такви су управо због друштвене ситуације. Планови и програми су застарели, уџбеници су лоши, и тако даље… А не могу за то да кривим ни Министарство јер у оваквим економским условима и не може много да се учини…
Колико је небрига према талентима у Србији последица кризе, а колико недостатка воље да се било шта учини?
– Код нас нису најтежи материјални проблеми, већ проблеми организације. Наш образовни систем посвећује изузетну пажњу ученицима са посебним потребама, што наравно поздрављам, али зато потпуно занемарује талентоване. Њима је такође потребна посебна пажња. Раније су по школама постојале разне секције, али је и то замрло… У свету је потпуно другачије. Кина и Русија, рецимо, и те како брину о талентима јер знају да су они крем друштва који ће вући земљу. Код нас таленте, вршњаци по школама исмевају, па чак и физички злостављају, а наставници им не дају подршку. А после школовања, ти најталентованији најчешће одлазе у иностранство.
Математичка гимназија је светао пример како, упркос кризи, могу да се постижу добри резултати, чак и на међународном нивоу. Како у томе успевате?
– Све нас у Математичкој гимназији води ентузијазам. Није лако радити са талентованим ђацима јер су њихови захтеви велики. Они су жељни знања, па је теже и задовољити их. Дешава се да радимо и током празника јер ученици траже да вежбају за такмичење. А плате су исте као у свим другим школама. Највећа награда нам је успех наших ученика. Наши наставници су прави занесењаци. Више од половине су бивши ученици, и они осећају да су, на неки начин, дужни да пруже ђацима оно што је њима некада овде пружано.
Истекао вам је четворогодишњи мандат директора, али сте изнова главни кандидат…
– Жао ми је што нема више кандидата јер је посао директора Математичке гимназије заиста захтеван. Овде истовремено имамо и гимназију и огледна одељења 7. и 8. разреда основне школе, и због тога водимо дуплу документацију, имамо два пријемна испита, две матуре, примењујемо два различита закона… Осим тога, организујемо и путовања на бројна такмичења, за која често морамо сами да налазимо средства… Најзад, често угошћавамо посетиоце из иностранства који желе да се упознају са нашим радом. Недавно су код нас били представници Министарства просвете из Анголе који намеравају да направе математичку школу, па су дошли да чују каква су наша искуства, а долазили су нам и Швеђани, Руси, Кинези, Хрвати…
Мај – месец математике
Како ће Математичка гимназија обележити месец математике?
– У четвртак је, тим поводом, код нас био професор Гинтер Циглер из Немачке, један од водећих светских математичара, и одржао предавање нашим ђацима. То је за нас велика част, будући да је он велико светско име, поготово у такозваној популарној математици… Осим тога, у нашој гимназији ће 12. маја бити организовано међународно такмичење у склапању Рубикове коцке.
