Иако прецизнији подаци не постоје, Србију последњих година напушта око 35.000 људи годишње, а да би на неки начин спречила одлазак у тако великом броју, углавном младих из наше земље, држава је формирала тим стручњака који би требало да се бави праћењем економских миграција.
То је јавности пре две недеље саопштио министар рада Зоран Ђорђевић, најављујући притом до краја јануара још један састанак тима. До тог састанка, како сазнајемо, још није дошло, али је Влада на седници одржаној у четвртак, што су нам потврдили у Министарству рада, „усвојила Одлуку о оснивању Координационог тела за праћење токова из области економских миграција у Републици Србији“.
Задатак Координационог тима за праћење токова из области економских миграција у Србији је, како је то објаснио министар рада, израда стратегија и акционог плана којима ће бити утврђено како спречити одлазак људи из земље.
„Предложили смо да се већ на следећем састанку који ћемо одржати до краја овог месеца припреме извештаји, предлози и статистички подаци о економским миграцијама у Србији. Договорено је и да се Координациони тим састаје најмање једном у два месеца, а по потреби и чешће“, рекао је Ђорђевић пре две недеље.
Састанка није било, а у Републичком заводу за статистику, чији су представници део овог тима, подсећају да је био један састанак и да се „презентација РЗС расположивих података и информација очекује у даљем раду“.
Тим би требало да анализира миграције, проблеме и предлаже Влади решења на тему како задржати оне који желе да оду или како вратити оне који су већ отишли.
Професор Универзитета у Београду Владимир Гречић каже за Данас да је добро да се надлежни тиме баве јер је последњих неколико година тема миграција и однос са дијаспором била ван интереса државних органа. Гречић подсећа да је Србија некада имала и Министарство за дијаспору, потом и Канцеларију, али да тога више нема.
– То нам говори да се држава не бави и није се бавила темом миграције, бар не онолико озбиљно колико та тема заслужује. Сугерисао сам на томе да сарадња са дијаспором мора да буде на много вишој лествици политичке агенде – напомиње Гречић.
Он истиче да је тешко пратити људе који одлазе, али и да је чињеница да их у последње време одлази много више него раније. То су, како каже наш саговорник, показале и анкете које су рађене прошле године.
– Све те анкете су показале да су емигрантске намере младих у Србији велике, две трећине њих размишља о одласку, а трећина је већ нешто предузела тим поводом – каже Гречић.
Најновији извештај Светског економског форума, напомиње, показује да је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134, а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ на 132. позицији од укупно 137 земаља.
Што је Србија ближе чланству у ЕУ, емиграције младих ће, каже Гречић, бити све интензивније, јер ће имиграционе рестрикције бити лабавије, а и тражња у тим земљама за младе и образоване кадрове све је већа.
– Искуство мање развијених земаља које су постале чланице ЕУ у новије време, показује да је емиграција младих и образованих људи изузетно озбиљан проблем. Публикације ОЕЦД-а показују да су Румунија и Пољска изгубиле бројно становништво. То се исто дешава и са Бугарском, Мађарском и Хрватском – каже Гречић и напомиње да је из Хрватске, која има свега 4,2 милиона становника, у периоду од 2006. до 2015. година емигрирало, у просеку, годишње 29.000 лица, да би 2015. тај годишњи број достигао 77.000, а у 2016. години 76.000 грађана.
Одлазак грађана из Србије не може и не треба да се спречи, сматра он, али може да се учини нешто како би се смањио број оних који желе да оду. Ништа, међутим, не може да се уради за кратко време.
– Демократско управљање је најбоље решење за канцерогени проблем „одлива мозгова“, а не рестриктивне мере. Србија би морала да превазиђе бројне слабости, као што су низак ниво укупних и буџетских улагања у истраживање и иновације, одсуство стратешког управљања, мали број истраживача у привреди, одсуство механизама за сарадњу науке и привреде – истиче професор Владимир Гречић.
Извор: Данас
