У истом дану, у суботу 16. јуна 2012, у Војводини су одржане две важне скупштине просветних синдиката. У Бачкој Паланци је на оснивачкој скупштини формиран синдикат под називом „Унија синдиката просветних радника Војводине“ („УСПРВ“), док је у Новом Саду одржана редовна Скупштина Синдиката просветних радника Војводине (СПРВ).
Имена ових синдиката су скоро идентична. Само, ово друго је старо 21 годину, а оно прво – два дана!
Ако додамо да је догађај у Бачкој Паланци организовала Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС), из које је пре седам месеци изашао СПРВ, постаје јасније која је сврха подударности имена двају синдиката.
УСПРС је, после иступања СПРВ-а, спровео акцију „спасавања шта се спасти може“ и у томе је успео онолико колико цифре говоре: од 10 000 „побегуља“, у своје чланство вратио је око 2 500. Мало ли је? И поштено!
Међутим, ово са намерним подударањем имена већ личи на ону другу, добро познату страну УСПРС-а. И мање поштену. Независно од правног тумачења (оставићемо СПРВ-у да се позабави тиме), у најмању руку је неколегијално да водите синдикални рат тиме што ћете ривалу украсти име старо 21 годину! На страну то што је сам назив „Унија СПРВ“ смешан и (када га поновите 20-так пута у себи) по мало глуп. На крају крајева, у Војводини постоје два велика синдиката просвете, а ниједан од њих није у тој „унији“
У исто време, у другом граду – у Новом Саду, „стари“ СПРВ се на својој Скупштини одлучио да, уз одређене услове, ступи у савез са Синдикатом радника у просвети Србије (СРПС) и да тиме доврши процес иступања из УСПРС-а, „хватајући прикључак“ са Београдом и са репрезентативношћу на нивоу Републике.
Експерти за синдикате просвете у Војводини добро знају да постоји и Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ).
СПРВ, УСПРВ, НСПРВ и СРПС! Ко ће се ту снаћи?
У сваком случају, ово су тренутно најважније вести на синдикалном просветном небу.
