Руководство школе одлучило да не мења локацију док од Министарства просвете не добије званично решење о пресељењу
ортска гимназија остаје у одајама Војне гимназије као привремени подстанар на адреси Петра Чајковског број два. Тако ће бити све док од Министарства просвете не добије званично решење о пресељењу на нову локацију која ђацима омогућава да ускладе спортске и школске обавезе – решило је руководство једине средње школе у Србији у којој је настава прилагођена потребама будућих професионалних спортиста.
– То значи да ће сви испити, разредни, поправни и ванредни, бити одржани овог месеца по предвиђеном распореду у учионицама у којима су ђаци до сада боравили. Наставу ћемо, од 1. септембра, организовати у десном крилу Војне гимназије где смо смештени већ седам година. Једногласно, та одлука је донета на ванредним седницама Школског одбора и Наставничког већа које су сазване да бисмо покушали да спречимо да наших 900 ђака и стотину запослених остану на улици. Из Војне гимназије стигао је налог да се иселимо и дат нам је рок 15. август, али до данас нисмо добили ниједан допис Министарства просвете, надлежног за нашу школу, о одговарајућем пресељењу – објаснио је Радосав Николић, директор Спортске гимназије, који очекује да ће већ следеће недеље добити прилику да о егзистенцијалном питању ове школе разговара са новим министром просвете.
Мора да постоји Спортска гимназија која ће омогућити талентованима за спорт да тај потенцијал искористе, а да образовање не трпи. Било би поражавајуће да деца морају да бирају да ли ће да се посвете спорту или школи
Спортска гимназија жели да напокон добије матичну зграду и ваљане услове да школује спортисте, али и будуће академске грађане. Њени ђаци не постижу успехе само у атлетским дворанама, на спортским теренима и надметањима него и на студијама различитих факултета међу којима су ФОН, ПМФ, Медицински, Стоматолошки, Економски, Филозофски, Филолошки…
– Многи наши ђаци наставили су школовање и спортску каријеру захваљујући доброј основи из гимназије. Настава је прилагођена спортским обавезама: редовним тренинзима два пута дневно, одласцима на припреме клубова и репрезентације, или домаћа и међународна такмичења. Постојимо да бисмо активним и талентованим спортистима омогућили најбоље услове за постизање спортских и образовних резултата – напомиње Николић.
Кошаркашица Наташа Ковачевић и Радосав Николић, директор Спортске гимназије (Фото Ж. Јовановић)
Некадашњи и садашњи ученици Спортске гимназије везани су за ту школу, и то успоменама на најлепше дане и пријатељства која трају цео живот, потврђује за наш лист Наташа Ковачевић, бивша ученица Спортске гимназије, српска кошаркашица која је недавно одлучила да заврши играчку каријеру, па је изабрана председника ЖКК „Црвена звезда”.
– Увек ћу бити ту за нашу школу јер она то заслужује. Уз гимназијалце Спортске сам свим срцем – каже спортисткиња за пример која се у црвено-белом дресу, прошлог новембра, вратила на паркет годину дана после ампутације дела ноге због саобраћајне несреће у Мађарској.
Наставу ћемо, од 1. септембра, организовати у десном крилу Војне гимназије где смо смештени већ седам година. Једногласно, та одлука је донета на ванредним седницама Школског одбора и Наставничког већа
Онима који не разумеју да је неопходно да постоји кућа знања у којој је настава усклађена са спортским обавезама младих асова и да није једноставно истовремено испуњавати захтеве тренера и професора Наташа Ковачевић објашњава: – Професионални спорт пре свега одузима доста времена и физички је напоран. Зато мора да постоји Спортска гимназија која ће омогућити младим људима талентованим за спорт да тај свој потенцијал искористе, а да образовање не трпи. Било би поражавајуће да деца морају да бирају да ли ће да се посвете спорту или школи јер то мора да иде заједно. Спорт и образовање не могу једно без другог.
Наташу је у гимназијској клупи мучила математика. Друштвене науке је обожавала.
– Када некоме неки предмет не иде, у Спортској ће цело одељење да помогне. Тамо се тимски дух са терена пренесе у учионицу, заједно постижемо резултат и то је карактеристика којом не могу да се похвале многе школе – каже Наташа и закључује да надлежни нису смели да дозволе да ова школа буде доведена у ситуацију да се пита где ће и да ли ће на време да почне нову школску годину.
(„Политика“)
