Ни Агенција за борбу против корупције није од тужилаштва добила информацију да ли је по њиховом налогу проверена диплома судске вештакиње Мирјане Лабовић:
Државу не занима спорна диплома са „Универзитета Косово“
Постоји читава серија “диплома са грешком” коју су осамдесетих пласирали “одређени кругови”, тврде извори Данаса.
У мрежи институција где су распоређени сумњиви стручњаци, заплетени и предмети из 24 спорне приватизације, сумњају наши извори.
Спекулације о везама унутар институција немогуће је проверити јер државни органи о томе ћуте.
Агенција за борбу против корупције затражила је од Апелационог јавног тужилаштва у Београду да провери веродостојност дипломе судске вештакиње Мирјане Лабовић о завршеном Економском факултету у Приштини, али до данас није добила информацију да ли је то учињено.
Представка је Агенцији достављена након писања Данаса, о томе да је диплома Лабовићеве под сумњом, јер је на њој означено да је издаје Универзитет Косова у Приштини, иако се та високошколска установа никада није тако звала. Наш лист је први текст о томе објавио средином априла ове године, али званичног реаговања није било. Напротив, наишли смо на зид ћутања.
Министарство правде, које врши именовање судских вештака, и по надлежности је дужно да провери да ли они испуњавају услове за то звање, тврдило је да није надлежно да истражује фалсификат. На питање Данаса, зашто, ако постоји сумња да је реч о кривичном делу, није затражило да то тужилаштво испита, јер би пријављивање такве сумње била и обавеза сваког грађанина, а државног органа и по службеној дужности, у Министарству нам је речено да „са тужилаштвом то иде другачије“. Министарство је, наиме, пријаву да диплома вештакиње можда није веродостојна, третирало као притужбу на њен рад, па је тај предмет, заједно са доказима које је приложила једна странка у поступку где Лабовићева вештачи, доставило поступајућем судији у Трећем основном суду у Београду.
И Данас је затражио од тог суда информацију шта је учињено и да ли су они уопште адреса за тај проблем. Уз гомилу цитата из закона о судовима, вештацима, разним поступањима, извукли смо једино да је подносиоцу пријаве достављен одговор. Какав, то не пише.
Ни у Градском заводу за вештачење Данас није био боље среће. У старту, већ код првог текста, оградили су се да нису надлежни за именовање вештака, већ да је то Министарство правде. Затражили смо, потом, податке о предметима у којима је Лабовићева, од 2011. када је добила статус вештака, била ангажована. Тражили смо бројеве под којим се воде у судовима, ко су странке у поступку, која је појединачна вредност спорова. У ГЗВ-у нам је одговорено да Лабовићева није дала сагласност за објављивање података којима би била угрожена њена приватност. Наш лист је због тога поднео жалбу Поверенику за информације од јавног значаја, који је пре два дана донео решење и наложио да ГЗВ тражене податке достави у року од пет дана.
Иначе, диплома Лабовићеве изгледа није једина, што показују и реакције на текстове објављене и у априлу и ових дана. Према неким тврдњама, постоји читава серија таквих докумената са очигледним „грешкама“ али и оних где су „одступања“ од оригинала много суптилнија. Спекулише се да су осамдесетих година то пласирали „одређени кругови блиски тадашњим властима“, који и сада предмете за које су заинтересовани, провлаче кроз мрежу „дипломаца“ запослених са таквим папирима у судовима, тужилаштвима и другим институцијама. Уколико је део тих спекулација тачан, објаснило би се синхронизовано деловање различитих нивоа власти у, на пример, 24 спорне приватизације, али и у другим „шкакљивим“ предметима. Ипак, гласине је у овом тренутку немогуће проверити, јер, између осталог, државне институције о томе ћуте.
(“Данас”)
