Коментар ФБГ: Сајт ФБГ-а трпи све. Стало нам је да они који нас посећују чују и разне „друге стране“. Уверени смо да се из три различита угла могу прецизно израчунати координате било чега. На томе се и заснива геодезија. Једноставно, живимо у „3Д синдикализму“. Читајте, уживајте и рачунајте, али не обраћајте много пажњу на стил писања:
(пренето са сајта СОС-а):
Инфо СОС
СТАРО ДРУШТВО ОПЕТ НА ОКУПУ
У четвртак 11.априла 2013.године окупило се старо друштво синдикалаца који себе називају БПС (Београдски просветни синдикати) да пошто су успешно решили проблем са превозом (Бус плус) коначно реше и питање Посебног колективног уговора за запослене у школама Београда. Наравно, наш синдикат нису позвали јер им вероватно сметамо у њиховој високоинтелектуалној активности.
А шта иначе очекивати од групе синдикалних лидера на чијем челу је човек који мрзи све који не поштују његов лик и дело, а посебно мрзи наш синдикат. Ту је и једна госпођа која је председник синдиката иако је већ неколико година у пензији. А пензија мала па је треба некако надокнадити. Ту јој је и будући колега који је напунио 65 година, али још не знамо да ли се пензионисао. У сваком случају изменио је Статут свог синдиката тако да пензионер може да буде председник, али највише до 80 године. Не треба заборавити ни господина који је искључен из Уније синдиката просветних радника Србије због његових наступа на неким телевизијама и давања неодговорних изјава. Па сад кад је цео његов синдикат искључен из Уније, пише жалбе разним институцијама, чак се обратио и МОР-у. Ко вели, ако ни то не упали задња шанса је Вук Јеремић и Уједињене нације. А синдикат му се у међувремену распада.
Сви они сложно углас месецима понављају ноторну лаж да је Синдикат образовања Србије против ПКУ за Београд. А истина је управо сасвим супротна. Синдикат образовања Србије није против ПКУ не само за Београд, већ за све локалне самоуправе што је јасно констатовано на састанку у градском секретаријату код госпође Љиљане Јовчић. Пошто Закон о раду не препознаје ПКУ на нивоу локалне самоуправе за делатности којима је послодавац Влада Републике Србије, као што је свакако и образовање, потребно је иницирати измену Закона о раду и на тај начин омогућити постојање ових колективних уговора.
Друга ствар коју смо договорили на том састанку јесте да се покрене иницијатива да се јубиларне награде исплаћују из државног буџета, а не из буџета локалних самоуправа. Овај принцип за који се залажемо примењен је у здравству.
Синдикат образовања Србије је покренуо иницијативу и дао предлог да се мењају чланови 157 и 159. Закона о основама система образовања и васпитања, да се обавеза исплате јубиларних награда из члана 159 пребаци у члан 157, а да се у члану 159 дода један став којим се омогућује да локална самоуправа може да, уколико има средстава, исплати запосленима на својој територији додатна средства тј. додатак на плату. Уколико би обавеза исплате јубиларних награда прешла са локалне самоуправе на ниво државе Београд би имао уштеду од 200 милиона динара што би могло бити употребљено за друге хитне намене.
Закон о основама система образовања и васпитања на решава питање ПКУ већ је то питање у надлежности Закона о раду па је стварно чудно како то ови врсни синдикални лидери не знају. Закон о раду је такође предвидео ко може да учествује у закључивању колективних уговора па нас стварно занима како поменути лидери мисле да учествују у закључивању ПКУ (ако до њега дође), кад њихови синдикати нису репрезентативни за територију града Београда.
Да апсурд буде већи они захтевају од градског секретара да Синдикат образовања Србије који има решење о репрезентативности за град Београд за основне и средње школе, искључе из преговора.
Пошто се преговори воде због запослених којих на територији Београда има око 23000, не пада нам на памет да због сујетних лидера и њихове мржње или страха од нас не користимо своје право на састанцима да будемо на састанцима у градском секретаријату и да учествујемо у активностима које су у интересу чланства и свих запослених.
