Коментар ФБГ-а:
Пре неколико година, г-ђа Смиља Крнета је, на таласу „рационализације“ у МПНТР, „мазнула“ 15.000 евра отпремнине да би (кобејаги) отишла у пензију. Пошто је договор био другачији, она је и даље наставила да ради за МПНТР, по разним уговорима и основама, јер „за њу нема замене“.
Смиља Крнета, „врхунски правник“, „за коју нема замене“, која сада „туче“ и пензију, и уговоре, и семинаре, и намештене хонораре, позната је и по томе што је уништавала синдикате гдегод и коликогод је то могла, као и по томе што је у име МПНТР изгубила на судовима све спорове које је изазвала и произвела. Њен потпис и њено послушничко „знање“ је ову државу коштало милионе и милионе. Ако нас буде тужила, скрпићемо неку документацију, да изгуби и тај спор!
А можда је Смиља Кренета стварно „врхунски правник“? Биће да од ње није било бољег, јер су други били гори од ње.
Ево је опет, држи нам семинаре, узима лову, а у слободно време „скокне“ на јавну расправу о Закону, упозорава нас, као да је то и даље њена прћија.
А и јесте. Пустили су је. Ко? Питаћемо министра.
Са сајта Уније синдиката просветних радника Србије:
САВЕСТ
Последњу јавну расправу о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, одржану у Београду, 8.7.2015. године, посебно је обележила једна дискусија.
Тенденциозно и рекло би се, веома временски темпирано, када је већ истицало време за коришћење сале, дата је реч госпођи Смиљи Крнети, која је некада била spiritus rektor сектора за правне послове у Министарству просвете… Све време, док су се одвијале јавне расправе у различитим градовима, очекивао се „глас савести“, који је, разуме се, морао да се чује из уста неке „моралне громаде“… И ecce homo, би Смиља Крнета…
Са огромним самопоуздањем врсног правника од заната, неспорни ауторитет правне науке (и шире), утврди, како чланови 130 и 131 у Нацрту Закона о основама система образовања и васпитања, нису у складу са Уставом, јер је њиме зајемчено да свако има права да се запосли на свако радно место и под једнаким условима…
Наравно, то рече да спаси своју „бесмртну душу“. Пропустила је, додуше да каже да ли је тај исти члан Устава, на чије кршење је тако ревносно указала, био можда прекршен и када је Влада Републике Србије донела Уредбу о забрани запошљавања у јавном сектору?
Њене речи су речи „врхунског професионалца од кога су сви у Министарству просвете учили“, како је приметила госпођа Весна Лукић, помоћник министра просвете за правна питања. О томе, како их је учила, другом ћемо приликом, обашка…
Госпођа Смиља Крнета је у својој дискусији нарочиту забринутост исказала за судбину младих незапослених људи који „немају своју организацију која би се бринула о њиховим интересима“.
При томе заборавља да чланови ЗОСОВ-а, 130 и 131 штите запослене од бахатости и самовоље директора и осталих моћника у образовном систему. Похваљена правница се не сети да и запослени у образовном систему имају своја права, а једно од њих је право на рад и плату. Да ли треба отпустити запослене да би се на њихова места примили нови и млађи? Надамо се негативном одговору на ово једноставно питање.
Сматрамо да госпођа Смиља Крнета, уколико је желела да сачува своју репутацију „моралне савести“ може то да уради тако што ће поднети Уставном суду иницијативу за оцену уставности Закона о основама система образовања и васпитања.
За такав подухват сигурно, као пензионер, има довољно времена. А можда и нема јер ради још неке послове и заузима радна места „младих незапослених људи који немају своју организацију која би се бринула о њиховим интересима“?
А знате наше људе, још ће неко помислити да је ово крајње лицемеран став …
ИНФО УСПРС
