Седница Националног просветног савета
(„Данас“:)
Социологија и устав и права грађана убудуће ће бити један предмет – социологија са правима грађана у Математичкој гимназији и математичким одељењима, чиме ће један слободан час у недељном распореду, који се овим спајањем добија, припасти алгебри. Са овим предлогом сложили су јуче чланови Националног просветног савета (НПС), али је усвајање иновираних наставних планова и програма за Математичку, Филолошку гимназију и одељења тих гимназија одложено, јер је предлог Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) враћен на дораду.
Гордана Мијатовић, помоћница директора ЗУОВ-а, истакла је да су 2011. донети иновирани програми за гимназије, као прелазно решење до потпуне реформе гимназијског образовања, али да су талентовани ученици остали по страни. Због тога се у Математичкој, Филолошког гимназији и одељењима за ђаке талентоване у тим областима, ради по програмима из 1995. године, које је такође било неопходно осавременити и ускладити са образовним стандардима за крај средњег образовања. Младен Лазић, члан Социолошког друштва Србије, био је против предлога да се социологија и устав и права грађана споје у један предмет, али је већина чланова НПС сматрала да је додатни час из алгебре неопходан ђацима трећег разреда, уз подсећање да им је он узет 90-их година када је политичком вољом уведен предмет устав и права грађана.
Примедбе на предложени програм историје изнела је чланица Савеза друштава историчара Србије Бојана Стевановић, која је рекла да су садржаји тог предмета преобимни у односу на постојећи фонд од 72 часа годишње и да их је немогуће реализовати. Она је навела да се историја учи две године и да је програм у овим гимназијама преписан из средњих стручних школа, те да наставници имају велике тешкоће да га реализују због чега се у пракси не придржавају прописаног плана и програма. Стевановићева је додала да је боље растеретити садржај него глумити да се све побројане теме обрађују на часовима.
На јучерашњој седници поново је отворена дебата о иницијативи Министарства просвете да се ревидира садржај информатике у основним и средњим школама и да се техничко и информатичко образовање раздвоји на два предмета. Председник НПС Александар Липковски поновио је раније изнет став у нашем листу – да је једини излаз из постојеће ситуације промена Закона о основној школи, односно повећање броја часова обавезних предмета у вишим разредима осмолетке, који су према садашњем решењу лимитирани на 25. Његово мишљење да је оптерећење од 25 часова недовољно и да су по томе ученици у Србији на дну европске лествице, Јулијана Вучо, представница Друштва за стране језике, допунила је статистичким подацима за Француску, Италију, Русију и Немачку. Ти подаци показују да ученици у тим државама у седмом и осмом разреду имају већи број часова од наших основаца, а у Француској и Италији час траје 55, односно 60 минута. Она, међутим, није образложила колико основно образовање траје у односу на наше, као и да ли су у поменути фонд урачунати сви предмети.
Такође, није било помена да је у Србији законско ограничење од 25 часова премашено у седмом и осмом разреду, као и да у тај број нису урачунати обавезни изборни и изборни предмети, који су такође обавезни за све ђаке. А кад се све то сабере, наши основци имају од 28 (пети разред) до 31 (седми и осми) час недељно, не рачунајући додатну, допунску и час одељенског старешине.
Полемика
Помоћник министра просвете Милован Шуваков обавестио је чланове НПС-а да је министар Срђан Вербић искористио законско право и усвојио стандарде квалитета уџбеника, на шта је реаговала Ана Пешикан, представница Универзитета у Београду, опаском да је то врло проблематично, јер је НПС одбацио предложене стандарде као лоше. Председник НПС Александар Липковски је рекао да не види ништа спорно у министровом потезу, јер Савет „није донео никакву одлуку“, на шта је Пешикан питала „шта онда значи гласање два пута и одбацивање предлога“. Шуваков је поновио да министар може да донесе неки акт, ако то НПС не уради у законском року. Тиме је, према тврдњама неких чланова НПС, Вербић постао први министар који је преиначио одлуку Савета.
