Синдикати немоћни у покушају да спрече директоре школа у незаконитом управљању слободним радним местима

Школска управа Београд: Синдикати преварени

За српско образовање поразна је чињеница да начелници школских управа (којих у Србији има 17 и које су директно подређене министру и његовим помоћницима) не могу да контролишу законитост рада директора школа, а у исто време, баш преко истих тих школских управа, пљуште наређења о запошљавању по страначкој и личној вези.

Током септембра 2012, на иницијативу београдских синдиката просвете,  у Школској управи Београд одржана су два састанка представника свих репрезентативних синдиката образовања Београда (ССШБ, ФБГ, ФБОШ, БСОШ, СОБ и „Независност“) са начелницом Школске управе Београд Горданом Цветковић.

Сврха састанака била је успостављање контроле рационализације у београдским школама и поштовање Посебног колективног уговора, како би се спречиле махинације приликом запошљавања нових радника и исказивања технолошких вишкова. Начелница је обећала да ће Школска управа Београд формирати заједничку радну групу са синдикатима у ту сврху.

Међутим, састанци су протекли у неочекивано испразној дискусији, у којој синдикати нису добили никаква уверавања да Школска управа може учинити било шта како би спречила незаконито сакривање радних места и запошљавање нових радника. Радна група уопште није формирана, него се подразумевало да је радна група једнака присутнима, што само по себи већ довољно говори о искрености намере начелнице. Она је на састанку једино успела да објасни да она уствари нема овлашћења да надзире процес рационализације и да директори школа не морају да послушају њене директиве.

За српско образовање поразна је чињеница да начелници школских управа (којих у Србији има 17 и које су директно подређене министру и његовим помоћницима) не могу да контролишу законитост рада директора школа, а у исто време, баш преко истих тих школских управа, пљуште наређења о запошљавању по страначкој и личној вези. Синдикати се заиста налазе у септембарском небраном грожђу, чувајући од козе купус и од вукова овце.

Посебна прича су листе вишкова и потреба које се ажурирају у Школској управи Београд – аљкаво, без концепције, без провере, без контроле, без валидације. Већина директора школа пријављују нетачне и лажне податке, више од половине директора београдских школа их игноришу, многи од њих завршавају послове моћника из Министарства просвете. Листе нису јединствене у свим школским управама. Тако, у Београду се прати историја вишкова у последњих пет година, у Крагујевцу само од претходне године, а у Крушевцу се гледа датум запослења на почетку каријере.