„Бејза“: Турска би да нас гаси – због Турака
Међу образовним установама у више од 100 земаља, које, наводно, раде под патронатом верског вође „Хизмета“ Фетулаха Гулена, две се, по тврдњама турских власти, налазе у Београду. Званичан захтев Турске да се ове школе затворе добила је и Србија. Реч је о две установе у нашој престоници – Основној школи „Бејза“ на Чукарици и „Бејза едукативном центру“ на Обилићевом венцу. Директори обе институције, међутим, тврде да са Гуленом немају никакве везе!
– Захтев турске владе, не само према Србији него и према другим државама, заправо је усмерен ка турској јавности – каже за „Новости“ Кемал Јилдиз, један од четири власника ОШ „Бејза“. – Ово је, можда, још један начин да се власт у сопственој земљи, пред турским народом, представи као моћна и утицајна. Са друге стране прича о затварању школа у Београду никакву корист не може да донесе Србији.
Јилдиз тврди да његова школа са Фетулахом Гуленом нема никакве везе.
– Бавимо се образовањем, а не политиком и немамо таквих амбиција. Осим тога, сваке године пролазимо озбиљне инспекцијске контроле и ових дана је очекујемо без страха. Једини разлог зашто би Србија могла да примени санкције је ако не радимо по законима ове земље.
Све по прописима
Како наш саговорник каже, ОШ „Бејза“ је самостална образовна установа у којој се настава одвија на српском језику, по плану и програму Министарста просвете Србије.
– Оснивачки капитал, 2012. године, обезбедио сам са још тројицом сувласника, а сада се финансирамо од школарина – каже Јилдиз. – Регистровани смо код надлежног Привредног суда и сви наши оснивачки акти тамо су архивирани. Имамо 127 предшколаца и основаца, 29 наставника и седам запослених као ваннаставно особље. Сви су пријављени, а годишња школарине су од 2.500 до 3.450 евра.
Један од сувласника ове школе Исмаил Јапиџи власник је и „Бејза едукативног центра“ у центру Београда. По речима директора школе Кемала Зукорлића, реч је о центру за учење страних језика који нема никакве везе са Фетулахом Гуленом.
Власник Центра је турски држављанин коме је првенствени циљ био економски – каже Зукорлић. – Политика нас уопште не занима, ни у Турској, нити било где другде. Немамо никакве везе са Гуленом и послујемо као ДОО и по прописима Србије. Поштујемо све законе, сви радници су нам пријављени, али нисмо порески обвезници, јер немамо добит од осам милиона годишње. Али не постоји ниједан динар који је ушао у фирму, а да није књижен.
По његовим речима, Центар послује од 2006. године и за отварање им није била потребна никаква лиценца.
– Осим курсева језика, италијанског, енглеског, српског за странце, пре свега турског, идеја наше школе је стварање пријатељских мостова између Србије и Турске – каже Зукорлић. – Желимо добру сарадњу и да разбијемо предрасуде. Уз курсеве, деловали смо и као врста турског културног центра.
Државни удар
Власти у Турској су после неуспелог државног удара, овог лета, оптужиле верског вођу Фетулаха Гулена, који живи у САД, да је покушао да свргне председника Реџепа Тајипа Ердогана. Минулих месеци, власти ове земље обавестиле су бројне земље па и Србију, о наводним претњама које долазе од институција под Гуленовом контролом. Оне, како тврде турске власти, раде под маском доброчинства, отварају школе и универзитете, а заправо државама делују иза леђа. Када је реч о Балкану, ових организација, наводно, највише има у Македонији – 10 и БиХ седам и на Косову четири. Русија је једна од ретких које нису дозволиле отварање таквих образовних институција.
(Новости)
