Директор Шесте не зна да у школи постоје три синдиката

Нова компетенција Наставничког већа: расправа о репрезентативности синдиката!

Шеста београдска гимназија лидер је у много чему. Прошле недеље прославила се и увођењем нове компетенције Наставничког већа: расправом о репрезентативности синдиката! Ни запослени  који су већ деценијама у школи не памте да се икада о овој теми  на овај начин дискутовало. Ваљда је Наставничко веће имало преча посла, али времена су се променила, па се сада Наставничко веће бави синдикалним питањима, а одељењска већа су, директивом управе школе, ограничена на десет минута. Неко искусан и учен је проценио да ће формализмом остварити функционалност наставе и усавршити наставни кадар!!!

Елем, на последњој седници, под тачком разно, директор школе је покренуо питање репрезентативности постојећих синдиката у школи следећи чувену максиму, којом се запосленима представио – ред, рад и правичност. У својој уводној речи на ову, за Наставничко веће тако „значајну“ тему, изнео је информације којим располаже и тако доскочио недисциплинованим нерепрезентативним сндикалцима. Било је крајње време да, као искусни бивши синдикални „функционер“ (како сам рече), одржи лекцију о синдикалним работама.

Изузетна сарадња са Унијом СПРС

Из те лекције смо научили следеће:

1. Да директор „не зна“ да у школи постоје три синдиката и да је, држећи се правичности, требало да утврђује репрезентативност свих. Зашто је из процеса изопштен један синдикат?
2. Директор није дао конкретан одговор на питање ко је подносилац захтева за утврђивање репрезентативности, пошто се у захтевима и једином издатом решењу не поклапа подносилац. Изгледа да је идејни заговорник „великог разоткривања чланства“, како би се тачно знало на кога управа може да рачуна а на кога не, управо председник једне од постојећих синдикалних организација. Испаде, једног сврби, а други се чеше!
3. Директор је обелоданио чињеницу да има изузетну сарадњу са Унијом синдиката просветних радника, која му је, ето, пружила одређена сазнања, чак и некакве писане потврде, те је решио недоумице и сумње у вези са недисциплинованим синдикатом . Дакле, експлицитно је да из неких разлога директор не комуницира са својим запосленима, у супротном би свакако систематски добио жељене информације, а не парцијално, што ставља под питање „добре намере“.
4.  И даље са мантром „правичности“ директор школе наглашава присутнима да он никога „не фаворизује“, што је нас, омражене и извикане „форумаше“, одмах довело у стање просветљења! Сад коначно, пошто се присутни чланови Наставничког већа нису изјаснили против, можемо слободно и без страха да питамо нашег надређеног шта треба да учинимо, па да и некима од нас прошири проценат радног задужења са 50% на 100%, или са 70% на 100% и да на то још дода 10% на функцију. Којих кичмених пршљенова треба да се одрекнемо да било ко од нас уђе у неки од многобројних тимова што раде за „добробит школе“, или да буде представник за међунарадну сарадњу и онда, руку под руку, да по свету путујемо заједно?! Чиме јадни и грдни да заслужимо да будемо део неке манифестације?!

Кукала нам мајка!

Шалу на страну, директор је несвесно али пророчки (ваљда су у страху велике очи) покренуо питање озбиљног дискриминисања по синдикалној припадности.

Пошто смо већ дуже изопштени из свих органа управљања и руковођења, завршни ударац треба да уследи изопштењем из стручних тела. Ниподаштавањем професионалних компетенција оспорава нам се основно право на рад (по препорукама најближих, некако најитимнијих, директорових сарадника). Крајњи је циљ да, у невиделу позиције на којој смо бетонирани,  не постављамо незгодна питања: зашто два месеца немамо Школски одбор, шта је са парама од закупа, шта је са узурпираним школским простором, ко плаћа струју, воду, комуналије за ноћне птице што бораве у том простору, ко потписује налоге за службена путовања директора и других богомданих за међународну сарадњу, на који начин се финансирају путовања… зашто нема пара за новогодишње пакетиће… зашто појединци држе семинаре и зарађују паре у време наставе… зашто… како… када…?! Е вала, много питамо! Питамо, јер знамо да је само мртав човек, нем човек. Мада, никад се не зна, ако нам се скува још нека црна, јака „Frankova“  и зашећери државним безбедоносним интересима…кукала нам мајка!

У нади да допис упућен директору ( у коме цивилизовано захтевамо пријем на разговор) није завршио у корпи за отпатке, очекујемо да се расправа о горућим питањима води под нашим кровом. У супротном, намерни смо укључити све хоризонталне и вертикалне институције ради заштите од дискриминације по синдикалној припадности и заштите права на рад.

Нерепрезентативни професори Шесте гимназије