Коментар ФБГ: У два различита дневника појавила су се два чланка (које наводимо доле) који, бар на прво читање, немају везе један са другим. Ипак, можда није баш тако. Док је у првом чланку реч о погрешној политици државе у вези високог образовања и форсирања непотребних факултета, у другом се „прати“ прескупо летовање нашег министра просвете.
У Србији данас има преко 100 правних факултета. Ова чињеница свакога доводи у неверицу, али је тачна већ годинама. Још давне 2002. тадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић почео је кришом да дели факултетске лиценце приватницима капом и шаком, а следећи министри просвете наставили су са истом праксом.
Данас, актуелни министар просвете Жарко Обрадовић отворено промовише приватничко образовање, то не крије и тога се не стиди. Није га стид што, као директни експонент и статусни симбол приватничког универзитетског лобија, наводи младе људе на својеврсни интелектуални блуд – на лак и празан студентски живот, што је понудио и омогућио десетинама хиљада младих људи да за скупе паре студирају сумњиве дисциплине од којих сутра неће имати никакве користи – нити знање, нити запослење. Тако, уместо да наша дечица студирају машинство, грађевину, пољопривреду, шумарство и медицину (нешто конкретно, „шаловано“, „да имају кору хлеба“), она се (за скупе паре) глупирају на којекаквим маркетиншким, политиколошким, комуниколошким, предузетничким, менаџментским, пословним и штатигајасвезнам којекаквим осталим дисциплинама.
Да ли је нормалном човеку потребно поставити питање да ли је младим људима потребан тај маркетинг и менаџмент које им нуде приватнички факултети? Пошто је одговор НЕ и НЕ, а коме су они стварно потребни? Потребни су нашем министру и гомили доктора наука – бизнисмена, како би исти имали где и шта да продају и предају, да поткрадају српске родитеље, да обећавају нашој деци куле, градове и силиконске долине, да зарађују по 200-300 хиљада месечно, да купују станове од професорске плате и да летују за велике паре. И још да се хвале како они, забога, не узимају министарску плату, из моралних побуда, јер им је она друга трипут већа.
Гомилање приватничких факултета може се упоредити са гомилањем кафића у Улици Страхињића бана у Београду, познатој по надимку „Силиконска долина“ (парадигма за гламур, глупост и „спонзорски“ морал). У складу са владајућим субкултурним миљеом. На симболичкој равни, то значи да је типичном новопеченом академцу који неће даље да учи и да се бори за свој мозак, најважније да упише неки силиконски факултет, а да увече груне испод мишке пола спреја неког нападног мириса и зарони у Силиконску долину, „у живот“.
Зашто студенти студирају за Биро рада?
Kada dođe vreme da odabere fakultet, diplomirani srednjoškolac najčešće gleda šta mu se sviđa, gde je besplatno i gde je lako. Država kao da se ni najmanje nije potrudila da mlade ljude koji su tek stekli punoletstvo usmeri na pravi put, već na budžetu drži more studijskih grupa često društvenog smera čija je diploma potpuno neupotrebljiva za zapošljavanje.
Како летује наш министар просвете?
Ministar obrazovanja Žarko Obradović, prema saznanjima “Blica”, trenutno boravi sa porodicom u najluksuznijem hotelu u Turskoj u kome boravak od sedam dana za dve osobe košta minimum 2.800 evra, a za deset dana čak 3.600 evra.
