На адресе четири републичка синдиката просвете, Форум београдских гимназија већ месецима упорно поставља једно једино питање:
Шта ће синдикати код Вучића?
Чему служе састанци синдиката просвете са Вучићем и његовом камарилом?
Само идиот од синдикалца може да умисли да га позивају за његово добро.
Вучић и његова камарила у стању су да самељу много важније играче од челника синдиката просвете.
Вучић и његова камарила имају 90% медија. Само идиот од синдикалца мисли да ће, после овог састанка, његова да се чује.
Код премијера се иде када треба нешто да се добије. Да би се добило, мора постојати неки притисак (протест, штрајк).
Како ће шут с рогатим, без протеста и штрајка?
Сугестија ГО ФБГ-а, да се код премијера не иде, јер је то замка која погодује само Влади а не синдикатима, није усвојена, нити на Председништву СРПС-а, нити од стране других републичких централа. Тако, и данас се ишло код Вучића. Скоцкали се синдикалци да виде премијера у природној величини!
Резултат је катастрофалан по Јасну Јанковић, Бранислава Павловића, Томислава Живановића и Ранка Хрњаза, а изузетно успешан по Вучића, Вујовића, Удовички и Вербића.
Најзанимљивије у овом синдикалном ријалитију је да, када дође до састанка синдиката просвете са Вучићем, НЕМА ДНЕВНОГ РЕДА. Уместо да то буде озбиљан састанак „социјалних партнера“ (ха-ха-ха), то је уходана представа коју играју савршени глумци из Владе, а који наспрам себе имају савршене аналфабете (УСПРС и СРПС), и префригане двоструке агенте (СОС и „Независност“). Ту се прича о свему као на пијаци, а све да би синдикалци изашли са састанка премазани *овнима, све облизујући се, као да су послужени чоколадом.
Од гомила фразетина без икаквог значаја које су преовладавале у данашњем дијалогу „социјалних партнера“, не вреди издвојити ама баш НИШТА.
Представници Владе су намерно и кварно (како само они умеју) лупетали НИШТА, а представници синдиката, неспособни да препознају НИШТА-манипулацију, такође, свашта причајући, говорили су НИШТА.
Да су бар вајни синдикалци били нечим незадовољни. Не. Они су само тако причали. На пример, ником није пало на памет да напусти састанак, у знак протеста да је незадовољан.
Ако би се то догодило, то би значило да је незадовољство толико велико да и Вучић није никаква препрека да се изађе са састанка.
Овако, Вучић је био препрека. Одлично (каже Влада). Незадовољство је, значи, мало!
Наш извештај чланству о овом поразном састанку гласи: НИШТА. ЈОШ ГОРЕ.
Гледајте вечерас ТВ! Имаћете шта да видите и чујете.
У ТВ медијима ћете имати вест о састанку премијера са синдикатима просвете, у коме је премијер обећао… а синдикати су истакли… а просвета ће бити приоритет… а састанак је био успешан…. а Влада ће и убудуће разговарати са синдикатима… а свима нама ће једног дана бити боље.
Туга једна.
Надам се да ће администратор сајта објавити коментар у целости, без цензуре.
Објављени чланак охрабрује. Нешто се мења. Тактика, стратегија? Не знам.
Дуго смо у WHILE петљи са условом који не може да се испуни. И вртимо се бесконачно дуго, а без помака напред. Бесконачно много штрајкова са истим условом…“праведнија расподела новца“…то је у суштини био увек наш услов.
Морам да признам да мени више одговара услов IF…THEN…ELSE. Али…шта да се ради…нисам једини на овом свету.
Док руља (ботови, симпатизери, „коалициони партнери“ и…наравно….пензионери) аплаудира нашем (В)урчићу (сложеница изведена из вучић и курчић )и виче „Јеби говна!“, ми вичемо, слично њима… „Једи говна!“.
Једно слово, а толико разлике.
Сетим се често једне „пароле“ (што страшно звучи) 90-их година…“Људи у Србији су налик на печурке…држе их у мраку и хране говнима“.
Да ли Ви, који читате ово, желите да будете печурка?
„НАШ ПРЕПОДОБНИ“ Вурчић се храни нама, па зато не можете да постанете печурка…колико год се трудили, или можда већ јесте?
Мали вук („такорећи вучић“?!), нафилован шећером (љ)луди(х) који вичу „Јеби говна“ не схвата да је јад и беда, јер не схвата да му се, газећи говна, смрад појачава сваким кораком.
…;) Наше је само…да смрдимо што више можемо.
…А то нам није тешко…ваљда.
Svaka čast za tekst. Konačno neko bez dlake na jeziku govori stvari onakve kakve jesu. Dosta mi je više prenemaganja i „finog“, “ akademskog“, rečnika, a sa druge strane prevejane barabe i hokštapleri. Jer prema njima treba da se bude fin. Zaslužuju svaku psovku koju dobiju.
Ko je ovo pisao, kao da je mene pitao! Da li moguće da visokoobrazovani ljudi, učeni i trenirani da uoče bitno, nikako da ukapiraju šta se sa njima radi! I ne samo to! Oni uporno, NIČIM IZAZVANI, razvodnjavaju situaciju upoznajući, svaki put, kad već nisu dobili ono po što su došli (ako su uopšte došli po nešto) Vučića i kompaniju sa problemima u prosveti. GOSPODO SINDIKALCI, AKO ŽELITE POSTIĆI CILJ, TREBATE GA PRVO PRAVILNO IZABRATI I ONDA GA KORISTITI KAO ŠILO! AKO NAM JE GLAVNI CILJ POBOLJŠANJE MATERIJALNOG POLOŽAJA RADNIKA U PROSVETI, RADITE NAOPAKO!