Home >> Образовање,Реформа,Слајдер >> Шарчевић: Растерећење ученика од 2022. године
Шарчевић: Растерећење ученика од 2022. године

Да ли је 17, односно 18 предмета превише за гимназијалце током прве и друге године школовања? Јесу ли преоптерећени или је само потребно да боље организују своје обавезе? Ова питања, око којих се данас деле родитељи, професори, директори школа и стручна јавност, наметнула је реформа гимназија која је, када је покренута пре три године, за циљ имала да „осавремени план и програм после чак 25 година колико није мењан“.

Са реформом, гимназијали су у првој и другој години добили још шест нових изборних програма (предмета) од којих имају обавезу да изаберу два, према својим афинитетим.

Родитељи, али и многи наставници, тврде да је реформа донела само веће оптерећење за ученике, да ђаци сада имају 17, односно 18 предмета у првој и другој години, сваког дана по седам часова, а некада и више. Према њиховим наводима, гимназијалиц сада немају времена за секције и ваншколске активности.
Надлежни, с друге стране, кажу да је оптерећење гимназијалаца на нивоу европског – 33 часа недељно, да је ово прва фаза реформе и да ће се радити на растерећењу у другој фази која почиње од 2022. године. Младен Шарчевић, бивши министар просвете који сада руководи канцеларијом за реформе за Еуроњуз Србија најављује да растерећење ученика следи и да је оно део друге фазе реформе, која би требало да стартује од 2022. године.

СТРУЧНА ЈАВНОСТ ПОДЕЉЕНА


У међувремену, стручна јавност, родитељи, школски кадар, али и ђаци су подељени.

Глас против реформе први су дигли родитељи у Гимназији у Чачку. Њих око 1.000 потписало је петицију којом су желели да скрену пажњу надлежним на оптерећеност ученика по реформисаном гимназијском програму– физичку, али и психичку.
Директор гимназије у Чачку Иван Ружичић рекао је за Еуроњуз Србија да је реформа у образовању довела до тога да деца данас више уче, а мање знају.

Иван Ружичић

Наводи да су изборни програми у гимназијама убачени на рачун смањења часова из неких других предмета – страног језика, музичког, ликовног. Наставницима је фонда часова компензован кроз ангажман на новим програмима.

“Наставницима је остао исти фонд часова, они нису оштећени, али су оштећени ученици. Музичко и ликовно сведени су на 17 часова током школске године. Тако се тражио простор за нове програме”, навео је он.

Александар Марков

Председник Форума београдских гимназија Александар Марков каже да је оптерећеност ученика само један од проблема које је донела реформа гимназија, да су историчари покренули петицију незадовољни променама у том предмету.
“Реформа је кренула без темељне припреме, без пилотирања. Ми смо од старта указивали на те проблеме. На жалост код нас се делује последично, а не узрочно”, рекао је он за Еуроњуз Србија.

Истиче да је ЕУ финансирала реформу гимназија, да су фондови истицали и да је на брзину све одрађено. Да се јавно на њој радило непуних годину дана.

“Реформа има смисла ако се дају квалитетне препоруке, послушају људи из праксе и прихвате одређене сугестије. То се није догодило”, навео је Марков.

Напомиње да ученици који су кренули по реформисаном програм сада завршавају трећу години и да још увек немају уџбенике.

“Деца која су кренула по реформисаном програм од старта нису имали уџбенике – ни у првом, ни у другом, ни у трећем разреду. Довијају се на разне начине, копирају, а неки хватају белешке”, објашњава он.

Шарчевић: Растерећење градива у другој фази


Када се кренуло са реформом гимназије министар просвете био је Младен Шарчевић, који сада руководи канцеларијом чији је фокус реформа образовања и науке.

Он је за Еуроњуз Србија рекао да је оптерећеност ученика у гимназијама у Србији на европском нивоу – 33 часа недељно, али и да ће се радити на растерећењу програма у другој фази реформе која почиње 2022. године
„То оптерећење је релативно и биће све док се не ураде нови образовни стандарди за опште образовање (гимназије). Стандарди имају за циљ да направе растерећење у градиву. Каже се, апроксимативно, да је тренутно 30 одсто сувишних чињеница“, рекао је Шарчевић.
Он је појаснио да на томе већ ради више од 100 људи, да ће анализирати програми за све предмете, све методске јединице, да се види шта је сувишно и шта оптерећује ученике.

Младен Шарчевић

Сматра да изборни програми не оптерећују, да се зато и зову програми, а не предмети и да је њихов циљ да ђаци открију шта воле, да ли имају афинитете ка друштвеним, природним, медицинским наукама, уметности.

„Кроз програме се иде ка пројектој настави, да се изађе из бубања градива за оцену. Ђацима је дато више могућности. То је потпуно другачији приступ, то је учење и настава ка исходима“, навео је он.
Кључ добра организација
Директорка Четрнаесте београдске гимназије Марија Милетић каже да ученици јесу оптерећени, да имају доста предмета, али да ђаци који упишу гимназије морају у старту бити спремни на добру организацију, те да су у проблем они који имају кампањски приступ.

Ипак сматра да кроз нове изборне програме ђаци доста добијају, јер то од њих захтева тимски рад. Наводи да је већи проблем то што родитељи од ученика очекују да имају све петице.

“Сложићете се да 18 предмета нико од нас не може одрадити на толико врхунском нивоу. Да ли је неко подједнако добар спортиста и јак математичар? Нисам сигурна. Можда постоје спорадични случајеви. Не можете очекивати врхунског спортисту у престижном ИТ стручњаку. Мислим да су деца више исцепана јурењем да просек буде 5 због неких даљих уписа, него проналажењем себе у одређеној групи предмета”, појаснила је она.
У Министарству просвете нисмо могли да добијемо одговор да ли су рађене анализе оптерећености ученика у гимназијама по реформисаном програму. Нове програме у гимназијама радио је Завод за унапређење образовања и васпитања.

Шест нових изборних програма (предмета)


Дејана Милијић Субић из Завода каже да Министарство просвете прати реформу гимназија.

“Ми радимо програме, али немамо никакву повратну информацију шта се дешава даље. Намера изборних програма је да се развије критичко мишљење, да ученици самостално долазе до спознаја, да самостално истражују. Суштински изборни програми су модерни, више нису традиционални и замишљени су да ученицима представљају задовољство, а не оптерећење”, рекла је за Еуроњуз Србија Милијић Субић.

Појашњава да нови програми не подразумевају никакво испитивање, контролне задатке, већ се оцена добија на пројектима.

“Не иде нам на руку ова пандемија, када се све пребацило на онлајн. Програми нису замишљени да буду у учионици, да час траје 45 минута. Огроман је проблем пандемија. Отежано је праћење свега“, закључила је она.

Ђаци који уче по реформисаном програму сада завршавају трећу годину. Они су осим постојећих предмета које су и до сада имали у гимназијама добили још шест изборних програма од којих бирају два у првој и другој години : Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Здравље и спорт, Одрживи развој, Уметност и дизајн и Примењене науке.

У трећеј години поново бирају два програма од понуђених девет : Образовање за одржив развој, Уметност и дизајн, Примењене науке 1 (за усмерење ка медицинским наукама), Примењене науке 2 (за усмерење ка техничким наукама), Основи геополитике, Економија и бизнис, Религије и цивилизација, Методологија научног истраживања, Савремене технологије.

Извор: Euronews

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Top