Да ли је Србији потребно десет приватних и осам државних универзитета? Да ли смо као држава били спремни за приватно високо школство? Можда би ваљало формирати универзитет Србије са кампусима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу? Зашто немамо државни рачунарски факултет? – нека су од питања која су истакнута на округлом столу „Универзитети у Србији – стојимо ли у месту или идемо даље”. Скуп је организовао Одбор за високо образовање Српске академије наука и уметности (САНУ).

Председник тог одбора академик Душан Теодоровић нагласио је да непотизам на факултетима иде дотле да се „синови и ћерке постављају за асистенте чак не на суседној катедри”. Питајући може ли да се изађе на крај интелектуалној крађи, указао је на проблем масовних плагијата. У интересу државе је, сматра он, да се промени процедура за избор у универзитетска звања, да у комисији која одлучује не би смели да буду пријатељи кандидата.

Мрежи овдашњег високог образовања припада и 65 високих школа струковних студија, подсетио је проф. др Дејан Поповић, председник Националног савета за високо образовање.

– Медицинских факултета има шест. Имамо машинских и правних факултета колико хоћете. Како увести рационалност у целу ту организацију? Без промена у друштвеној бази одговора нема. Слика високог образовања верна је рефлексија друштвених збивања, доминације политичке над економском сфером. Постоје и добри примери у приватним и лоши у државним универзитетима, али проблем ће постојати док год тржиште буде прихватало било какву диплому – сматра он.

Посебно питање било је и потребна интеграција високог образовања и у којој мери. Да је функционална интеграција у повоју, илустровао је др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду и председник Заједнице државних универзитета Србије, основане пре нешто мање од годину дана.

– Заједница државних универзитета има истог оснивача, проблеме, циљеве и потребе. На пример, направили смо листу лабораторија и опреме на сајту Универзитета у Новом Саду, да наши наставници и сарадници са различитих факултета могу да их користе. Испоставило се имамо 247 различитих лабораторија. На нивоу државе, не знамо тачно шта који универзитет има и тренутно радимо на томе – казао је Николић.

Док се у свету прво обезбеди здање и предавачки кадар па се онда уписују студенти, код нас се студенти уписују на факултете без наставника и зграде, како је указао др Милош Ђуран, професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, дописни члан САНУ.

– Пре 17 година тако смо основали Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, који још нема своју зграду, настава се одвија на шест-седам места, а наставници долазе са стране – дочарава Ђуран.

(Политика)