Драматичан пораст неетичког понашања
У последње две деценије на српским универзитетима приметан је драматичан пораст неетичког понашања. Студенти преписују на испитима. Предају дипломске радове купљене од специјализованих агенција. Професори потписују плагиране докторате, а и сами плагирају.
Факултетска већа гласају за унапређење у више звање и оних колега за које знају да су се огрешили о професионалну етику. А академска заједница ћути. Оно мало законских процедура које уређују ову област нико не примењује. Па чак ни судови. Доказ је афера „Индекс” која није добила епилог ни после девет година.
Ово је суштина онога што се могло чути у Српској академији наука и уметности (САНУ), где се први пут јавно проговорило о конкретним примерима неетичког понашања студената и професора, па и кривичним делима, које академска заједница прећуткује, заташкава и чак и награђује.
– Кодекс професионалне етике постоји на сваком универзитету у Србији, али се не поштује. О њега се оглушују и студенти, и професори, и факултети, и Министарство просвете, и Комисија за акредитацију, и Национални савет за високо образовање… Не верујем да српски универзитети имају будућност ако се не ухватимо „у коштац” са овим проблемом – рекао је академик Душан Теодоровић, председник новоформираног Одбора за универзитетско образовање САНУ.
Теодоровић је, како сам каже, уз велики напор прикупио информације о неетичком понашању у академској заједници. Навео је примере научних радова, углавном професора са медицинске групације, који су поништени у Македонији и Хрватској.
Показао је и табелу факултета са подацима колико је њихових професора барем једном објавило рад у тзв. предаторским часописима (ниских критеријума и некомпетентног уредништва): Факултет организационих наука 59, Факултет техничких наука 45, Технички факултет у Зрењанину 31, Машински факултет у Краљеву 21, нишки Медицински факултет 16…
– Тројица наших младих колега, ја их зовем три мускетара, доказали су да је у таквим часописима могуће објавити буквално било шта: чак су се и потписали лажним именима и приложили фотографије на којима су маскирани перикама и лажним брковима. Рад је опонашао научни стил, чак је имао и графиконе, али је садржина била бесмислена. У фуснотама су на једном месту као референтни извор навели чак и цитат Проке Проналазача из „Политикиног забавника” – рекао је академик Теодоровић.
Затим је као пример „копи-пејст” доктората приказао слајд једне странице доктората Александра Шапића, председника општине Нови Београд, одбрањеног 2012. године на Универзитету Унион.
На истом слајду је и страница књиге Дејвида Џобера и Џефрија Ланкастера о менаџменту из 2009. Садржај је идентичан, само су језици различити. Подсетимо, када је 2014. афера доспела у јавност, Шапић је одбацио тврдње да је његов докторат плагијат и извинио се што је „ненамерно пропустио да наведе извор”.
Плагирани докторати морају да буду поништени
Према речима академика Теодоровића, уколико желимо у ЕУ, морамо да се угледамо на праксу решавања оваквих проблема у европским академским институцијама, код којих се такође бележи драматичан пораст плагијата, али расте и одлучност да се томе стане на пут употребом софтвера који откривају фалсификате.
Као примере он је навео поништавање докторских дисертација потпредседнице Европског парламента Силване Кох-Мерин, немачког министра одбране Карла Теодора Гутенберга, једног од чланова Европског парламента…
– Плагирани докторати морају да буду поништени, мора и ментору да се поништи звање професора, као и члановима комисије који су такав рад прихватили. Једна од мера могла би да буде и одузимање акредитације факултету на којем је одбрањен плагијат. А најважније је васпитати нове генерације да варање и плагирање није прихватљиво – закључио је председник Одбора за универзитетско образовање САНУ и показао како изгледају „бубице” и ручни сатови, модерне верзије „пушкица”. Ова опрема за варање на испитима масовно се рекламира, као и уредно регистроване агенције за израду дипломских радова.
А шта се догоди када неко јавно проговори и крене у борбу против корупције и плагијата, говорио је професор ДИФ-а др Бранко Гардашевић. Он је и поред статуса узбуњивача добио отказ, иако је открио аферу због које је Министарство просвете поништило неколико стотина индекса Више тренерске школе ДИФ-а.
Он је подсетио да Одбор за професионалну етику Београдског универзитета већ три године не решава случајеве плагијата које је пријавио, а у току је реизбор професора на чије је прекршаје указао.
Ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић најавио је да ће током овог месеца коначно бити усвојени нови кодекс професионалне етике, правилник о докторским студијама којим се подижу критеријуми, као и правилник у вези са санкционисањем академског непоштења.
Школовање на борској аутобуској станици
Проф. др Живан Живковић, некадашњи декан Техничког факултета у Бору, изнео је шокантне податке о неакредитованим истуреним одељењима разних школа и факултета у том граду. Седишта неких од њих су на приватној аутобуској станици, а билборди на којима се рекламирају – у центру града.
– Нема насеља у Србији са више од 5.000 становника а да нема нелегалну школу или факултет. Висока техничка школа у Чачку има неакредитована одељења у Кладову, Мајданпеку и у основној школи у селу Велики Кривељ поред Бора. Једна нелегална приватна медицинска школа из Војводине има одељења у Књажевцу и на борској аутобуској станици. На тој истој станици одељење има и Висока техничка школа из Трстеника.
Са таквих високих школа и факултета долазе на борски Технички факултет на мастер и докторске студије, у покушају да „оперу” своју диплому – објашњава др Живковић, који је о оваквим случајевима подносио пријаве просветној инспекцији и Комисији за акредитацију. Без резултата.
(Преузето из дневног листа „Политика“)