Идеја је чвршће повезивање са матицом и, кроз сарадњу, враћање у земљу
Српска академија наука и уметности формираће Одбор за дијаспору – најавио је њен председник, академик Владимир Костић. Одбор би требало да буде формиран у наредне две недеље, а после тога биће израђен и детаљан план активности којима ће се бавити.
Идеја је да се српска научна дијаспора чвршће веже за матицу и да одбор помогне да они отпочну или ојачају професионалну сарадњу с колегама у Србији.
– Намера је да их вратимо њиховим радом и сарадњом с овдашњом научном заједницом. За почетак, важно је да успоставимо мрежу наше научне дијаспоре, видимо где су све ти људи, чиме се баве и на који начин би могли да се, бар својим радом, врате у Србију – кажу у САНУ.
Академик Костић недавно је изнео и податак да се број високообразованих који напуштају земљу за последњих десет година увећао 11 пута. Костић је на конференцији за новинаре прошле недеље, рекао и да размишља о стратегији како задржати што више младих у земљи, као и да о томе разговара с најбољим студентима. А статистички подаци прилично су поражавајући и кажу да је само 2014. године Србију, с картом у једном правцу, напустило 58.000 људи. Процењује се да чак 20.000 доктора наука из Србије ради и живи у иностранству.
– Именом и презименом знам 7.000 доктора наука из Србије који су у дијаспори. Имам базу података са њиховим контактима и чиме се у свету баве. Годинама сам радио на томе. Процењује се, нажалост, да их је неколико пута више – каже за „Новости“ проф. др Јован Филиповић са Факултета организационих наука, који је свој други докторат одбранио на тему управљања виртуелним универзитетом српске дијаспоре.
– У том докторату понудио сам концепт како треба да посматрамо целу ту ситуацију и како бисмо могли да успоставимо сарадњу.
Филипови подржава идеју академика Костића да САНУ формира одбор који би ојачао сарадњу колега из матице и дијаспоре. Свака иницијатива је, додаје, добродошла, а посебно када је са званичног и високог нивоа, као што је Српска академија наука и уметности.
Филиповићево истраживање показало је да највећи део наше научне дијаспоре живи у Сједињеним Америчким Државама – око 39 одсто или 2.400 од оних 7.000 до којих је он дошао. Око хиљаду, или 15 одсто, живи у Канади. Око десет одсто српских научника у расејању је у Великој Британији и око седам одсто у Немачкој. Остали су углавном у другим државама западне Европе.
Трећина ради у привреди
ОКО 40 одсто српских доктора наука у дијаспори ради на универзитетима, показује истраживање проф. др Јована Филиповића. У компанијама је запослена трећина, у научним иститутима 13 одсто, а остали су у неким другим областима. Петина је са докторатом отишла из Србије, а остали су неки ниво образовања стекли у иностранству.
