Професорка Ана Димитријевић, потпредседница Форума београдских гиманзија, наводи да апелују и да су упутили допис министарству да се просветним радницима омогући тестирање без обзира на тежину симптома, јер та три, четири дана са благим симптомима, када лекари обично не шаљу на тест, могу да прошире заразу. Опција је, кажу, померање распуста. Раније су тражили да уђу у групу која има предност при вакцинацији против сезонског па и короне, да наставници с хроничним болестима раде онлајн, да наставничка већа буду онлајн – али ништа од тога.

Претходних недеља од ресорног министра и из кризног штаба слушали смо да су деца у школама најсигурнија, да је ризик од заразе изузетно мали, да је проценат заражених ђака и професора занемарљив у односу на апсолутне бројке, па и то да сви грађани треба да се угледају на ђаке и професоре када је реч о поштовању епидемиолошких мера. Последњих дана, међутим, стиче се другачији утисак – у неким општинама, локални кризни штабови доносе одлуке о преласку на онлајн формат наставе, а поједини просветни синдикати тврде да власт ни најмање не занима каква је заиста ситуација у просвети, те да тврдњама о „безбедним школама“ само покушавају да створе идиличну слику.

Професорка Ана Димитријевић у изолацији је, од када јој се ћерка заразила, да не би ширила заразу, а у међувремену је добила и теже симптоме, па је тест показао да је позитивна. Каже да је са почетним симптомима доктори не би послали на тестирање, и да вероватно има још њених колега које иду на посао мислећи да имају само кијавицу.

Имам колеге који имају сличне симптоме, који су повукли децу, али су приморани да долазе у школу, јер нико неће да их тестира, и они немају друге него да дођу на посао, јер немају температуру, наводи саговорница Н1.

Додаје да је сагласна са порукама које долазе од врха власти и из Кризног штаба да о поступању током епидемије треба учити из школе, истичући да су и да деца и наставници одговорни. Навела је пример једног колеге са благим симптомима за које се не зна да ли су последица ковида, јер га не шаљу на тестирање, и који стоји на великој дистанци у односу на децу, са маском, и одмах иде напоље, не улази у зборницу јер није сигуран да ли је заражен, а има симптоме сличне кијавици.

Напомиње да је тестирање о сопственом трошку велики удар на просветарске плате, нарочито ако у породици оба родитеља раде у просвети. Два пута по десет посто – то је велики издатак, истиче.

Форум београдских гимназија је ових дана, преноси наша гошћа, упутио допис министарству, у ком се наводи да сматрају да је неопходно и због здравља деце и због колега, да просветни радници, чим осете симптоме – добију могућност за тестирање.

Мало је колектива са толиким бројем контаката у толико сати, ја ако имам шест часова, ја сам ушла у шест одељења – без обзира на маску, сви знамо да то није стопостотна заштита, додатно сада морамо затворити прозоре, јер је већ хладно, деца раде у јакнама, наводи.

Такође, проблем је што након часова иду у једну просторију – зборницу. Нас тридесетак у смени у сваком тренутку, улазите у зборницу, морате да комуницирате, каже, додајући да међу колегама има и хроничних болесника који су морали да долазе на посао и да су они веома угрожени.

Димитријевић зато наводи да су од Министарства тражили да им се омогући олакшано тестирање, без неке велике температуре неколико дана, без губитка чула мириса… Додаје да је допис послат и да очекују одговор.

Гошћа Новог дана каже да је, према јучерашњим подацима, више од 70 потврђених случајева заражених ученика у београдским гимазијама, и више од 10 заражених просветара, а од јутрос зна за још два случаја – да иду у изолацију, јер им је неко заражен.

„Апелујемо да нам се омогући тестирање без обзира на тежину симптома, јер мислимо да та три, четири дана са благим симптомма можемо озбилно проширити заразу“, истиче Димитријевић.

Додаје да опција може да буде и померање зимског распуста током овог критичног периода, „да се помери мало раније, за неки период, па да се виде ефекти“, па ћемо се лако вратити у школе. Ми најбоље знамо да онлајн настава није адекватна замена непосредној, знамо колико ђаци тиме губе, ми не волимо онлајн наставу, али ако је то опција да се буде безбедан – кад вртоглаво расту цифре, кад нема места у болницама – можда би то било добро и за државу, за зауздавање епидемије, навела је Димитријевићева.

Захтев да хронични болесници држе наставу онлајн, да имају предност при вакцинацији – ништа
Подсетила је да је форум на почетку школске године тражио од бившег министра да буде омогућено да хронични блесници раде онлајн. Бивши министар је рекао да ће препоручити то Кризном штабу, али то није прошло – сви раде без обзира на године старости и обољења, каже саговорница Н1.

И кад су у питању вакцине, здравствени радници, војска полиција, имају предност. „Само нас никад нема ту, очигледно нисмо од довољног значаја. И то је једна од ствари које смо захтевали, министар бивши је рекао да ће то тражити пред Кризним штабом – ништа се није десило… Ми смо тражили и предност при вакцинацији против сезонског грипа и ако дође вакцина против ковида и – ништа се конкретно није десило“, рекла је Димитријевићева, истичући још једну „посебност“ кад је у питању просвета – да сви, како каже, могу да добију новчану накнаду за превоз, само просветари морају да узму Бусплус.

Тражили смо да Министарство наложи да се наставничка већа којима присуствује цео колектив – а у некима је то и више од 100 људи – одржава онлајн, речено нам је да су директори обавезни да спроведу те мере (дистанце и сл), и да можемо да их тужимо ако то не чине, преноси Димитријевићева. У многим школама наставничка већа су држана регуларно, и мислим да се у неким школама и виде последице тога, закључила је.

Извор: Н1