Полагаће се општа, стручна и уметничка матура
Генерација садашњих осмака, када дође до краја средње школе, полагаће велику матуру из три, четири или пет предмета. Српски ће бити обавезан свима, као и математика за ученике који је уче дуже од два разреда. Трећи предмет бираће са листе – географија, историја, биологија, хемија, физика, страни језик и историја. Осим три обавезна теста, уколико им буде потребно за уписивање одређеног факултета, моћи ће да полажу још један или два предмета. План је да велика матура укине пријемне испите.
Нацрт радне верзије Програм националне матуре радна група је завршила и послала министру просвете, сазнају „Новости“. Уследиће јавна расправа, па потом финална израда овог важног документа, да би пре нове школске године стигао на усвајање пред Национални просветни савет. Када се НПС сагласи, остаје само још да министар просвете стави свој потпис на Програм националне матуре.
– Генерације које су сада у средњој школи завршаваће и уписиваће се на факултете према важећим правилима, а за ученике који ће ове године уписати средње школе, важиће нова правила, тако да ће Национална матура бити први пут спроведена на крају школске 2020/21. године – каже за „Новости“ др Радивој Стојковић, заменик председника Националног просветог савета и члан радне групе.
– Полагаће се општа, стручна и уметничка матура, које ће у једном делу бити исте.
Гимназијалци ће полагати општу матуру, која ће садржати три теста – из српског или матерњег језика, математике и једног општеобразовног предмета по избору. То ће бити довољно за упис на већину факултета. Уколико буду желели да упишу неки факултет који тражи положен тест из, рецимо, хемије и биологије, онда ће један од та два предмета узимати као трећи, обавезни, а други ће полагати као четврти, изборни.
Стручна матура за ученике средњих стручних школа такође ће имати тест из српског, односно матерњег језика, тест из математике, уколико су учили математику дуже од две године. Ако нису, онда ће уместо математике полагати општеобразовни предмет по избору. Трећи тест биће стручни и имаће теоријски и практични део. Уметничка матура ће бити слична, само што ће уместо стручног бити уметнички тест са практичним и теоријским делом.
– Стручни тестови ће се припремати комбиновано – екстерно и у школи, а уметнички само у школама – објашњава Стојковић.
– Цео концепт осмишљен је да буде флексибилан, па је предвиђено чак да ученици могу да бирају између два нивоа тежине задатака – средњег и напредног, зависно од тога да ли желе да студирају и који ниво знања факултет који желе да упишу тражи.
Додатни тестови?
– Факултети ће сами прописивати које тестове треба да имају положене њихови будући студенти. Они ће имати право и да захтевају додатну проверу посебних склоности и способности – каже Стојковић.
– То ће се првенствено односити на уметничке факултете, али ће и остали, захваљујући аутономији универзитета, моћи да траже додатне провере. Верујемо да ће велика матура бити веома квалитетан систем провере знања, тако да факултети неће уводити додатне тестове.
(Новости)
