Систем рангирања оријентисан на западни модел образовања
На међународној ранг листи високошколских установа „World University Rankings 2016-2017“ британског часописа Times Higher Education (THE) која је објављена 21. септембра, нашло се 24 руских универзитета. У поређењу са прошлом годином руско присуство на ранг листи THE је удвостручено, јер се појавило 11 нових универзитета.
Водећи руски универзитет на овој листи је Московски државни универзитет „Ломоносов” (МГУ) који је на 188. месту. Следећи представник Русије је Московски физичко-технички универзитет (МФТИ), а трећи је Санктпетербуршки национални истраживачки универзитет информационих технологија, механике и оптике (ИТМО).
У целини гледано, већина руских универзитета (9 од 13) заузела је нижу позицију на листи у односу на прошлу годину. Експерти с којима се консултовала „Руска реч” навели су основне разлоге због којих се руски универзитети не котирају високо на међународним ранг-листама и објаснили зашто руске високошколске установе и иначе тешко доспевају на сличне ранг-листе.
Западни модел образовања
У свету тренутно постоји десетак глобалних ранг-листа академске репутације универзитета, а THE је једна од њих. Она се формира на основу 13 показатеља груписаних у пет категорија: образовање, научноистраживачки рад, цитираност, интернационализација (зависи од броја страних студената) и иновације.
– Ово рангирање је за руске универзитете неповољније од других светских система. У њему се, на пример, узима у обзир финансирање истраживања на универзитету изражено у доларима, а на те показатеље утичу промене курса рубље – истакао је ректор МГУ, академик В. А. Садовничиј.
Међутим, финансијско питање није највећи проблем у оцењивању руских високошколских установа. Испоставило се да су систем и методологија међународног рангирања оријентисани на западни модел образовања.
– Водеће институције за рангирање су THE и QS, а оне су британског порекла и боље познају систем образовања који је тамо устаљен. Руско образовање има своје особености и специфичности, које западне ранг-листе не узимају у обзир у пуној мери. Реч је о томе да већину западних високошколских установа чине класични универзитети који припремају стручњаке за широк спектар специјалности. У Русији су традиционално јаки специјализовани универзитети, који су оснивани са посебним задатком. На пример, МФТИ припрема интелектуалну елиту у области природних наука, МИФИ (Универзитет за нуклеарна истраживања) обезбеђује водеће стручњаке у области нуклеарне индустрије, док Први московски државни медицински универзитет ’Сеченов’ даје врхунске лекаре” – каже за „Руску реч” начелник управе за стратешки развој МФТИ Виталиј Баган.
Узроци ниског рангирања руских универзитета
Русија је још 2003. године потписала Болоњску декларацију, али и поред тога руски модел високог образовања у поређењу са западним, прећутно задржава своју специфичност, тј. поделу универзитета на конкретне области. Универзитети „некласичних” наука у Русији теже да буду увршћени у глобалне академске ранг-листе, али то није лако постићи.
– Приликом општег рангирања консултују се стручњаци из свих области и траже се показатељи универзитета у различитим дисциплинама, од физике до историје уметности. Логично је да универзитети који припремају кадрове за конкретну специјализовану област добијају далеко мање бодова – закључује Виталиј Баган.
(Руска реч)
